Dok se pažnja javnosti često zadržava na vidljivim potezima velikih sila, ispod radara se, kako stvari stoje, odvija proces koji bi mogao da ima dugoročnije posledice po bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka.
Rusija, uz prećutnu saglasnost Sjedinjenih Američkih Država, tiho igra ulogu posrednika u sigurnosnom sporazumu između Sirije i Izraela. Paralelno s tim, Moskva gura još jednu temu na sto – premeštanje svojih vojnih snaga na jug Sirije, bliže izraelskoj granici, s jasnom namerom da se obuzda rastući uticaj Turske u tom delu regiona.
Prema navodima izvora na koje se pozivaju izraelski mediji, među njima i Izraelska radio-televizija (KAN), razgovori se ne vode javno niti uz pompu. Naprotiv, sve se odvija diskretno, kroz sastanke organizovane u Azerbejdžanu, uz povremene posete visokih zvaničnika. Nema saopštenja za javnost, nema detalja, ali signali koji cure govore da se proces ipak pomera s mrtve tačke.
Ljudi upoznati sa pregovorima upozoravaju da razlike između Damaska i Tel Aviva nisu nestale. One su i dalje tu, duboke i višeslojne. Ipak, u poslednjim nedeljama zabeležen je izvestan napredak, makar u tehničkom i bezbednosnom smislu.
Važno je i to što je ruska uloga, prema tim izvorima, prihvaćena od strane SAD, pre svega zbog činjenice da Moskva već ima značajno vojno prisustvo u Siriji i realan uticaj na terenu.
U isto vreme, Rusija vrši pritisak da svoje trupe premesti južnije, bliže izraelskoj granici. Izraelska strana, kako se navodi, na to gleda sa manje zadrške nego na širenje turskog prisustva u tom području. U regionalnim kalkulacijama, ruski vojnici deluju kao poznata promenljiva, dok se turski uticaj doživljava kao faktor koji bi mogao dodatno da zakomplikuje ionako složene odnose.
Ovi navodni pregovori ne odvijaju se u vakuumu. Naprotiv, uklapaju se u širi pokušaj jačanja sirijsko-ruskih odnosa. Prošlog meseca Rusija je rasporedila dodatne trupe i vojnu opremu u regiji Latakija, duž sirijske obale, čime je još jednom potvrdila da Siriju ne posmatra kao sporednu tačku svoje spoljne politike.
Na diplomatskom planu, signal je stigao i iz Moskve. Sirijski ministar spoljnih poslova Asad al-Šajbani boravio je u ruskoj prestonici u sredu, gde se sastao sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom.
Tom prilikom je, prema zvaničnim navodima, naglasio planove da se bilateralni odnosi podignu na strateški nivo, što je formulacija koja se u diplomatskom rečniku ne koristi olako.
Sve to nadovezuje se na sastanak održan u oktobru, kada su se ruski predsednik Vladimir Putin i sirijski predsednik Ahmad al-Šare saglasili oko značaja strateške, političke i ekonomske saradnje. Poseban akcenat tada je stavljen na energetski i prehrambeni sektor, oblasti koje u vremenima globalne nestabilnosti dobijaju dodatnu težinu.
Koliko daleko ovaj proces može da ode i da li će diskretni razgovori prerasti u konkretnije aranžmane, ostaje otvoreno pitanje. Na Bliskom istoku, iskustvo uči da se mnogi dogovori prave tiho, ali i da se lako mogu raspasti kada se promeni odnos snaga na terenu. Za sada, međutim, čini se da se linije pomeraju polako, ali svesno – a šta će iz toga izaći, znaće se tek kasnije.
