Koja su tri najčešće upotrebljivana tipa visokopreciznog naoružanja, koje ruska armija intenzivno koristi poslednjih nedelja, što je za rezultat imalo značajno povećanje gubitaka u redovima ukrajinske vojske
Ruska armija nastavlja da po prednjem delu ukrajinske odbrane, ali i njegovoj taktičkoj i operativnoj dubini, strpljivo „mrvi“ ukrajinske snage. Osnovni cilj je nanošenje što većih gubitaka neprijatelju, kako u živoj sili, tako i materijalno-tehničkim sredstvima.
Na posebnom nišanu su artiljerijsko-raketni sistemi (vučne i samohodne haubice, višecevni lanseri raketa), osnovni borbeni tenkovi, sistemi PVO, komandna mesta, objekti za proizvodnju naoružanja, municije i ostale borbene opreme.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je istakao da su glavni pravci ruske operacije u ovoj fazi fokusirani na uništavanje ukrajinskih vojnoidustrijskih kapaciteta, kao i na pojačavanje pritiska na logistička čvorišta i linije, preko kojih se ukrajinskoj vojsci dostavlja municija i gorivo.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Prema njegovim rečima u prva tri meseca ove godine uništeno je 59 vučnih haubica M777, zatim 12 samohodnih haubica „paladin“, 14 višecevnih lansera raketa HIMARS (sve američke proizvodnje), kao i 30 samohodnih haubica različitog tipa koje su ukrajinskoj vojsci isporučene iz Poljske, Nemačke, Francuske i Češke.
[adsenseyu1]
Vođena artiljerijska granata „krasnopolj“
„Krasnopolj“ je imao dosta uspeha prilikom izvođenja vazdušno-kopnene operacije ruske vojske u Siriji, posebno prilikom slamanja džihadističke odbrane u rejonu Abu Kamal (operacija deblokade garnizona Dejr ez Zor).
To je visokoprecizni artiljerijski (haubički) projektil opremljen razorno-parčadnim tipom bojeve glave. Razvio ga je Konstruktorski biro iz Tule (Konstruktorskoe bюro priborostroeniя). Montažna traka za kompletiranje ovih projektila se nalazi u OAO „Ižmaš“.
„Krasnopolj“ se na cilj navodi pomoću laserskog snopa koji je deo automatizovanog sistema za upravljanje vatrom „malahit“. Ovaj marker uglavnom koriste specijalne jedinice, ali se u poslednje vreme ista oprema postavlja i na izviđačke bespilotne letelice („orlan-30“). Zahvaljujući primeni ove tehnologije postižu se odlični rezultati u preciznosti artiljerijske vatre.
[adsenseyu4]
Ovaj „pametni“ projektil je veoma efikasan u uništavanju skladišta naoružanja i municije. Na velikoj daljini je u stanju da direktno pogodi vatrenu tačku sa utvrđenim neprijateljem, ili ukopano artiljerijsko oruđe sa posadom. Zahvaljujući svojoj preciznosti, neretko se upotrebom ove municije mogu napasti i oklopna borbena tehnika neprijatelja, transportna sredstva i slično.
Na osnovu ovih iskustava ruski inženjeri rade na permanentnom unapređenju projektila „krasnopolj“. Poslednje njegove verzije imaju mogućnost satelitskog navođenja. Preciznost na maksimalnim daljinama dostiže respektabilnih 90 odsto (od 10 granata, 9 će pogoditi zonu metu). Proizvodi se u dva kalibra 152mm i 155mm (izvozna verzija). Efektivni domet projektila je do 25km.
Okvirna cena za modernizovanu verziju projektila koji nosi oznaku „krasnopolj M“ je 35.000 američkih dolara.
Ruski JDAM – vazduhoplovne navođene visokoprecizne bombe
Iako je ruska armija u prvim mesecima Specijalne vojne operacije nanela ozbiljne gubitke ukrajinskoj PVO ona se pokazala žilavijom nego što se to mislilo. Ukrajina je u naoružanju posedovala zaista veliki broj raketnih sistema PVO u praktično svim dometima, a stalnim dotacijama sa Zapada je održavala svoju funkcionalnost. Time je onemogućeno da ruske Vazdušno-kosmičke snage u punoj meri ispolje svoj udarni potencijal.
Pojavio se i problem ograničene količine savremenog visokopreciznog naoružanja klase vazduh-zemlja, posebno vazduhoplovnih bombi, čija je razorna snaga jedan od presudnih faktora u upotrebi bombarderske avijacije.
Uvidevši ovaj problem, ruski vojnoidustrijski kompleks je brzo našao rešenje. Za ogromane zalihe gravitacionih vazduhoplovnih bombi je razvijena relativno jeftina modifikacija koja je omogućila taktičkoj lovačko-bombarderskoj avijaciji, da ih upotrebljava izvan dometa neprijateljske PVO. Na korpus bombe su preko čelične šine montirane sklopive krilne površine, koje se šire nakon odbacivanja, čime se vazduhoplovna bomba pretvara praktično u jedrilicu, što bombi omogućava da na relativno velikim daljinama pogodi cilj.
Efektivni domet zavisi od visine sa koje je bomba odbačena. Procene su da bomba koja je odbačena sa visine iznad 12-13km, može da pogodi svoj cilj na daljinama i do 50km. Navođenje je satelitsko.
U međuvremenu ruski vojnoindustrijski kompleks velikom brzinom konvertuje čitav spektar slobonopadajućih vazduhoplovnih bombi i pretvara ih u navođene, čime se dobija praktično novo ubojno sredstvo izuzetnih mogućnosti.
U perspektivi treba očekivati pojačanu primenu ovih bombi čija razorna moć garantuje uništavanje posebno otpornih vojnih objekata izrađenih od armiranog betona, fortifikacija, komandnih mesta, podzemnih skrovišta (fabrike i skladišta), elemenata kritične infrastrukure itd.
Dronovi-kamikaze „lanset“
Radi se o pravom otkrovenju Specijalne vojne operacije. Taktička bespilotna letelica-kamikaza „lanset“ je namenjena za uništavanje široke game zemaljskih ciljeva, pre svega oklopnih borbenih sredstava, sistema PVO, i posebno artiljerijskog oruđa (vučnog i samohodnog).
Napada se bukvalno sve što operator može da uoči na frontu. U tome mu pomaže optoelektronski uređaj, koji zahvaljujući kvalitetnom kanalu za komunikaciju obezbeđuje stabilan video-link sve do momenta udara u cilj. Pokazalo se da ovaj kanal veoma teško može da se ometa sredstvima za elektronsku borbu.
U sadejstvu sa „lansetima“ obično lete i izviđačke taktičke bespilotne letelice „fortuna“ koje imaju još kvalitetniju opremu za osmatranje bojišta. Ova oprema obezbeđuje letelici/operatoru, da sa velike visine vidi zamaskirane objekte, pa i indivudalne pokrete pešadije. Kombinacija izviđačke bespilotne letelice „fortuna“ i dronova-kamikaza „lanset“ se u realnoj borbenoj upotrebi pokazala kao pun pogodak.
U poslednje vreme se vidi da ukrajinska vojska čini sve da umanji pogubne efekte primene „lanseta“ tako što dodatno utvrđuje svoje vatrene pozicije, zagrađuje ih žičanim pregradama, pokriva maskirnim mrežama.
Ipak, čini se da i pored toga stalno kaskaju za protivnikom pošto se u borbu uvode poboljšani, teži modeli „lanseta“, koji ne samo da probijaju žičane pregrade, nego se sve više ostrvljuju i na osnovne borbene tenkove. Oni ne samo da imaju veću razornu moć, nego i efektivni domet. Operator koji upravlja ovom visokopreciznom letećom minom, može da napadne cilj koji se nalazi na daljini 65+km.
Radi se o modularnoj letelici koju je moguće naoružati parčadno-razornom ili kumulativnom bojevom glavom(najčešće sa punjenjem koji proizvodi oba efekta). Postoji u lakšoj i težoj varijanti. Lakša je namenjena za uništavanje grupisane žive sile, dok je teža verzija višenamenska.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
