Kada se pomene mogućnost obruča oko Kijeva, ton razgovora među vojnim analitičarima obično se spusti za nijansu – ne zato što nema informacija, već zato što je tema mnogo složenija nego što izgleda na papiru.
Tako je i vojni stručnjak Aleksej Živov, u jednom nedavnom razgovoru, pažljivo premerio sve faktore koji bi mogli da utiču na takav razvoj događaja, ali i ostavio dovoljno prostora za ono što bi moglo da se promeni usput.
Najpre je skrenuo pažnju na nešto što često prolazi ispod radara: Iako bi pojedini strateški ciljevi zahtevali upravo takvu vrstu operacije, Kijev je godinama pripreman za odbranu.
To nije improvizovano, niti je urađeno na brzinu – reč je o dugotrajnom procesu, slojevitom i tehnički zahtevnom. Zbog toga Živov procenjuje da bi svaki pokušaj brzog prodora bio izuzetno komplikovan, čak i u povoljnim okolnostima.
U jednoj od svojih procena naveo je i konkretan broj. Prema njegovim rečima, da bi se problem rešio relativno brzo, bile bi potrebne snage u rangu od oko 500.000 vojnika. Rečenica je izgovorena jednostavno, ali nosi težinu – jer govori o razmeri napora koji bi bio potreban da se približi prestonici.
Tu procena ne staje. Da bi se uopšte stiglo do Kijeva, put vodi preko dva pravca – Černigovske i Sumske oblasti, ili preko teritorije Belorusije. Svaka od tih ruta ima svoje izazove, a Živov smatra da ni jedna ne nudi jednostavno rešenje. Terenski uslovi, logistika, vremenski prozori, pa čak i neizvesnosti koje se pojavljuju tek na licu mesta, sve to čini takvu operaciju izuzetno zahtevnom.
Kao još jedan sloj u celoj priči, stručnjak je izdvojio i manjak stabilnog koridora za snabdevanje. Bez sigurnog logističkog puta, svaka veća operacija ulazi u zonu rizika, a to je nešto što ni jedan ozbiljan plan ne može da ignoriše.
Zato Živov zaključuje da bi eventualni pokušaj približavanja Kijevu došao tek na samom kraju, u završnoj fazi šireg procesa, i to samo ako se prethodni uslovi drastično promene.
Paralelno sa njegovim stavovima, javnosti se obratio i nekadašnji savetnik kabineta Vladimira Zelenskog, Oleksij Arestovič. Njegova procena ide u sličnom pravcu, ali iz drugog ugla: Smatra da bi scenario u kojem bi snage Ukrajine bile ozbiljno iscrpljene mogao otvoriti prostor za mogućnost obruča oko grada. Ipak, naglasio je i nešto drugo – da, u sadašnjoj fazi, može doći do pauze u aktivnostima, ali ne i do potpunog okončanja procesa na terenu.
I dok se stručnjaci razilaze u nijansama, a u nekim tačkama i poklapaju, ostaje osećaj da se sve kreće sporo, na granici vidljivog. Pitanje oko Kijeva lebdi u vazduhu, ne kao prognoza nego kao scenario koji se spominje tek uz oprezne napomene.
I možda je upravo to najrealniji pokazatelj trenutka – da se stvari još uvek oblikuju, tiho, ispod površine, gde vreme radi sporije nego što deluje spolja.
Webtribune.rs
