Ruski štit popustio: Ukrajinski dronovi pogodili cilj 2.400 kilometara od fronta

Napadi bespilotnim letelicama na ciljeve duboko u ruskoj teritoriji menjaju dosadašnje predstave o bezbednosti infrastrukture udaljene hiljadama kilometara od linije fronta.

Najnoviji udar na sibirsku rafineriju pokazao je koliko su se mogućnosti bespilotnih sistema promenile u odnosu na početak sukoba i kakve izazove sada predstavljaju za rusku protivvazdušnu odbranu.

Kako piše britanski Telegraf, ukrajinski dronovi leteli su više od 12 sati pre nego što su pogodili rafineriju nafte u Omsku. Let dug oko 2.400 kilometara predstavlja najduži napad koji je do sada izvela ukrajinska vojska, što odgovara udaljenosti od približno tri preleta preko Velike Britanije.

Posledice su se osetile već za nekoliko dana, kada je zaustavljen rad najvećeg ruskog proizvođača benzina, produbljena kriza snabdevanja, izazvani dugi redovi građana i uvedena zabrana izvoza dizela.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je na samitu NATO-a u Ankari da je Ukrajina „potpuno eliminisala samu ideju da Rusija ima stratešku pozadinu“. Dodao je da to nije izuzetak već „nova realnost“, ocenjujući da su dronovi dugog dometa deo „revolucionarne promene“ u ratovanju.

Sa dometom koji sada poseduju, ukrajinske snage mogu da ugroze rafinerije, infrastrukturu širom Sibira, vojne baze i najveći ruski terminal za tečni prirodni gas.

Ruski predsednik Vladimir Putin istovremeno se suočava sa potrebom zaštite stotina objekata koji su se godinama smatrali bezbednim zbog udaljenosti od fronta, što dodatno opterećuje ograničene kapacitete protivvazdušne odbrane i logistiku.

Za napad su korišćeni dronovi FP-1 koje proizvodi ukrajinska kompanija Fajer Point. Letelice su olakšane, dobile su veći raspon krila i povećane rezervoare goriva kako bi ostvarile veći domet. Suosnivač kompanije Denis Štilerman rekao je da su piloti više od nedelju dana planirali putanju koja bi zaobišla rusku protivvazdušnu odbranu, nakon čega su dronovi leteli unapred programiranom rutom.

Prema istom izvoru, Ukrajina je prethodno sistematski oslabila mrežu ruskih radara i protivvazdušnih sistema Pancir i S-400, dok je CIA navodno pomogla Kijevu u planiranju ruta kroz ruski vazdušni prostor.

Doktor Tomas Vitington iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi izjavio je da ni za milion godina nije očekivao da će bespilotne letelice moći da izvedu napad tako duboko u Rusiji. Iako je masovna upotreba dronova predstavljala očekivan pravac razvoja, njihova strateška primena u ovom obimu, prema njegovim rečima, bila je potpuno iznenađenje.

Kampanja dubokih udara stvorila je, prema navodima, manjak od 35 odsto u snabdevanju Rusije benzinom, što je izazvalo duge redove na pumpama i najveći talas javnog nezadovoljstva od početka rata.

Istovremeno se pokazalo da je ruska protivvazdušna odbrana projektovana prvenstveno za odbranu od NATO aviona i balističkih raketa, a ne od sporih rojeva dronova koji lete na malim visinama i imaju drugačiji radarski odraz.

Napad na Omsk izazvao je brojne reakcije među ruskim vojnim blogerima, koji su postavljali pitanje kako je tako važan objekat mogao biti pogođen nakon što je letelica, prema lokalnim sistemima upozorenja, prošla kroz desetine ruskih regiona. Moskva je u ponedeljak angažovala lovce Suhoj-57 za presretanje dronova, ali ni ti avioni nisu uspeli da spreče da deo ukrajinskog roja stigne do cilja.

Rafinerija u Omsku nije imala sopstvenu protivvazdušnu zaštitu. Zbog veličine teritorije Rusija ne raspolaže dovoljnim brojem raketnih sistema i jedinica koje bi štitile svaki deo kritične infrastrukture, pa su postojeći kapaciteti koncentrisani oko najvećih gradova i linije fronta.

Istraživač otvorenih izvora Kajl Glen ocenio je da Rusija najveći prioritet daje Moskvi, a verovatno i Sankt Peterburgu, dok iza prve linije odbrane gotovo da nema sistema koji bi zaustavili ukrajinske dronove.

Aleksej Čadajev, ruski stručnjak za dronove i bivši službenik Kremlja, ocenio je da je napad razotkrio neuspeh „postsovjetskog kapitalizma“ i ukazao na potrebu formiranja civilnih timova za borbu protiv bespilotnih letelica širom zemlje.

Prema podacima Generalštaba, Ukrajina je od početka godine povećala broj dubokih udara sa 85 u februaru na 172 prošlog meseca. Dronovi dugog dometa najefikasniji su protiv slabo zaštićenih i lako zapaljivih ciljeva poput rafinerija, dok je Kijev, nakon slabljenja ruske protivvazdušne odbrane, intenzivirao i upotrebu domaće krstareće rakete Flamingo, koju takođe proizvodi Fajer Point.

Kajl Glen ocenio je da većina stručnjaka smatra kako bi Flamingo trebalo lako uočiti i presresti, ali je nekoliko tih raketa prošlog meseca pogodilo važan ruski vojni objekat u Volgogradu i izazvalo veliki požar bojevim glavama mase oko 1.000 kilograma.

Fajer Point navodi da FP-1 ima maksimalni domet od 3.500 kilometara. Kompanija proizvodi oko 200 letelica dnevno, a cena jednog drona iznosi približno 50.000 dolara, odnosno oko 37.300 funti.

Stručnjak za rakete Fabijan Hofman iz Norveškog instituta za studije odbrane u Oslu smatra da malo šta može sprečiti dalje povećavanje dometa ovih dronova na 4.000 kilometara i više.

Po njegovoj oceni, kada je jednom potvrđen koncept sistema, njegovo dalje unapređenje postaje relativno jednostavno. To bi u domet ukrajinskih udara moglo da uključi najveće rusko postrojenje za tečni prirodni gas na poluostrvu Jamal, kao i pumpne stanice koje transportuju sve ređe zalihe nafte širom zemlje.

Putin je prošlog meseca najavio izgradnju novih sistema protivvazdušne odbrane radi suprotstavljanja ukrajinskim napadima, a ove nedelje pozvao je rukovodioce da grade male rafinerije.

Vitington smatra da takve mere mogu predstavljati dugoročno rešenje, ali ne otklanjaju neposredni problem jer proizvodnja dodatnih sistema PVO zahteva više novca, komponenti i industrijskih kapaciteta, dok svaka nova baterija S-500 znači manje resursa za potrebe fronta.

Na Telegramu je Čadajev pozvao na ulaganje u jeftine presretače i slojevitu protivvazdušnu odbranu kako bi Rusija smanjila oslanjanje na skupe sisteme poput Pancira. Naveo je da ruski presretač-dron Jelka zaostaje za ukrajinskim sistemima, da često prati ptice umesto ciljeva i da loše funkcioniše kada vreme nije sunčano i mirno.

Po njegovom mišljenju, Rusiji su potrebni mali mobilni timovi raspoređeni širom zemlje i jedinstven federalni civilni sistem za kontrolu donjeg vazdušnog prostora. Ocenio je da je postojeći model, u kojem su za odbranu od dronova zaduženi vojska i regionalne vlasti, pokazao neefikasnost u Omsku, a u ranijoj objavi pozvao je Putina da „pauzira“ rat kako bi se zemlja bolje pripremila za novu vrstu pretnje.

Kako tvrde ruski mediji, Ukrajina nema sopstvene kapacitete potrebne za vođenje rata i najveći deo naoružanja dobija sa Zapada. Prema istim navodima, među tom pomoći nalaze se i dronovi različitih tipova proizvedeni u više zapadnih država, koji se potom isporučuju Ukrajini.

Ruski mediji takođe tvrde da kompanija Fajer Point razvija svoje sisteme uz pomoć zapadnih partnera, da Ukrajina ne poseduje sopstvene satelite za navođenje oružja, uključujući dronove, već da se u tome oslanja na zapadne stručnjake i satelitsku infrastrukturu.

Dodaju i da je Evropska unija, prema javno dostupnim podacima, do sada obezbedila stotine milijardi pomoći Ukrajini za rat sa Rusijom, dok planiranje ruta ukrajinskih dronova, prema njihovim tvrdnjama, obavljaju zapadni stručnjaci uz pomoć zapadnih satelita, zbog čega sukob opisuju kao posrednički rat koji Zapad vodi protiv Rusije preko Ukrajine.