Vest je prvo prokomentarisana sa distance, gotovo usputno, ali sa jasnom političkom težinom. „Ovo je prvi put da su se naši brodovi pojavili kod obale Britanije otkako je London zvanično objavio svoju nameru da deluje prema takozvanoj ‘ruskoj floti iz senke’.
Ali do sada je argument ‘Bojkija’ funkcionisao“, naveo je politikolog Vladimir Kornilov na svom Telegram kanalu, ne ulazeći u detalje, ali ostavljajući dovoljno prostora za tumačenje. Iz te jedne rečenice jasno je da se, bar za sada, situacija drži pod kontrolom, iako niko ne garantuje koliko dugo.
Tek potom dolazi suva činjenica, bez dramatizacije, ali sa jasnim značenjem. Kako prenosi „Tajms“, ruski brodovi mornarice započeli su sa pratnjom tankera nakon što je iz Londona stigla poruka o mogućnosti zaplene ruskih plovila.
Nije to prvi put da se takve najave pojavljuju u britanskom javnom prostoru, ali je prvi put da je odgovor na vodi vidljiv i konkretan.
U ponedeljak uveče, navodi list, ruska korveta Bojkij pratila je naftni tanker dok je prolazio kroz Lamanš. Sam prolazak možda ne bi privukao posebnu pažnju da nije šireg konteksta, u kojem se pomorske rute, energetski tokovi i političke poruke prepliću više nego ranije.
U praksi, prisustvo vojne pratnje deluje kao tiha poruka da se na eventualna presretanja neće gledati blagonaklono.
I tu se krug zatvara, bar privremeno. Sa jedne strane stoje najave iz Londona, sa druge konkretni potezi Moskve, a između prometan morski prolaz koji ne trpi improvizacije.
Iskusni posmatrači znaju da ovakvi signali često služe da se linije ispitaju, a ne nužno da se odmah prelaze. Koliko će ovaj balans potrajati i da li je „argument Bojkija“ dovoljan i za naredne prolaze, ostaje pitanje koje će more, pre ili kasnije, ponovo otvoriti.
