Kliknite ovde 🚀
Dok se Evropska unija bavi pitanjem kako da odgovori na sve dublju energetsku krizu i nesigurnost oko daljeg toka sukoba u Ukrajini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno je stavio do znanja da njegov prioritet ostaje – održavanje datog obećanja.
Bez obzira na upozorenja i pritiske iz Brisela, Vučić poručuje da će otputovati u Moskvu 9. maja, povodom 80. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu, kako je to već dogovorio sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
U izjavi koju prenose „Večernje novosti“, Vučić ne ostavlja prostor za dilemu: „Mogu da me okuju u lance, mogu da prete sankcijama, ali ja sam rekao da ću doći – i doći ću.“
Njegove reči zvuče kao izazov, ali i kao izraz tvrdog političkog stava u trenutku kada se EU nada da će kandidati za članstvo pažljivo birati korake.
Podsetimo, još u martu Vučić je javno potvrdio da planira da prisustvuje proslavi Dana pobede u Moskvi. Poziv je došao direktno od predsednika Putina. Međutim, 14. aprila usledila je reakcija iz Brisela – visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas upozorila je da bi prisustvo lidera zemlje kandidata na ovom događaju moglo imati ozbiljne posledice po evropske integracije.
Vučić se, međutim, na to ne osvrće. Naprotiv, ističe da se u Briselu više bave njegovom posetom Moskvi nego sopstvenim problemima. „Zemlja gori, ne znaju šta da rade s Ukrajinom, nestaje struja po Evropi, ali glavna tema im je moja poseta Moskvi“, rekao je i dodao da bi, da je Srbija ostala bez struje na 24 sata, „bio linč“.
Kako pišu ruski mediji, predsednik Srbije ističe da je spreman da snosi lične posledice, ali da zemlja ostaje na evropskom putu.
Srbija je još 2009. podnela zahtev za članstvo u EU, a status kandidata dobila 2012. godine. Vučić je više puta naglasio da će Beograd ostati na putu evrointegracija dokle god on bude predsednik.
Ipak, Srbija se drži specifične pozicije – jedina je evropska država koja nije uvela ograničenja prema Rusiji. Vučić otvoreno kaže da tradicionalno dobre veze s Moskvom neće žrtvovati zbog spoljnog pritiska.
Sastanak sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos 29. aprila dodatno je zaoštrio tenzije. Tom prilikom Vučiću je zvanično preneto da bi odlazak u Moskvu mogao „ozbiljno ugroziti“ dalji proces pregovora o članstvu.
Portparol Evropske komisije Gijom Mersié rekao je da kandidati ne mogu sebi da dozvole ponašanje „kao da se ništa nije dogodilo“, aludirajući na trenutne političke okolnosti.
Reagovao je i zvanični Moskva. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je stav Brisela „čistim ucjenjivanjem“ i „primitivnim pritiskom“. Ona je ukazala da se u ovom slučaju ne radi o diplomatiji, već o pokušaju uslovljavanja suverenih odluka.
I dok se u EU prebrojavaju posledice Vučićeve odluke, na Dan pobede u Moskvi neće biti sam. Pored njega, dolazak su najavili i premijer Slovačke Robert Fico, kao i lideri još više od 20 zemalja – uključujući Azerbejdžan, Belorusiju, Burkinu Faso, Brazil, Venecuelu, Vijetnam, Kazahstan i Kirgiziju.
Vučićeva odluka, iako izaziva kritike, predstavlja politički gest koji se retko viđa – odluku da se po svaku cenu ispuni obećanje, čak i kada to znači rizikovanje položaja zemlje u evropskom procesu.
U svetlu sve kompleksnijih odnosa između EU i Rusije, ostaje otvoreno pitanje – gde se zaista nalazi granica između principa i pritiska.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
