Zahtevi EU prema Beogradu da potpiše separatni sporazum sa samoproglašenom Prištinom ima pred sobom za cilj realizaciju narednih koraka koji vode ka pravljenju ”antiruske NATO-Jugoslavije” na Balkanu i otvaraju put za novu vojno-političku ekspanziju NATO-a na postsovjetskom prostoru.
Varijane razvoja dobađaja vezanih za pregovore Beograda i Prištine i njihove moguće posledice za rusku novinsku agenciju EA Daily razmatra ekspert za Balkan Viktor Kolbanovski. On predlaže da se regulisanje kosovske krize vrati pod okrilje Ujedinjenih nacija.
Posle obnove pregovora Beograda i Prištine o ”potpunoj normalizaciji odnosa” krajem juna u Briselu i sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Hašimom Tačijem, i u srpskoj i u albanskoj štampi pojavile su se različite pretpostavke o varijantama rešenja za Kosovo koje se nalaze na pregovaračkom stolu – od podele i razmene teritorija do uzajamnog priznanja.
[adsenseyu1]
Moskva je izvukla ozbiljne pouke i izvela zaključke vezane za negativne posledice ruskog ćutanja u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma. Tada, početkom 2013. godine, Zapad, opijen lakim plenom na Blkanu, hitno je preusmerio svoje grabljive apetite u stranu Ukrajine. Zlurada klica još jednog talasa evroatlantske blokovske ekspanzije, proklijala 19. aprila 2013. godine u Briselu, urodila je plodom deset meseci kasnije kada se desio državni udar u Kijevu i građanski rat na jugoistoku Ukrajine.
Zato danas zahtevi EU prema Beogradu da potpiše separatni sporazum sa samoproglašenom Prištinom ima pred sobom za cilj realizaciju narednih koraka koji vode ka pravljenju ”antiruske NATO-Jugoslavije” na Balkanu i otvaraju put za novu vojno-političku ekspanziju NATO-a na postsovjetskom prostoru.
Započeće još ubzranije uvlačenje Ukrajine i Gruzije u orbitu alijanse, između ostlog putem isporuka smrtonosnog naoružanja i obuke ukrajinskih i gruzijskih vojnika od strane instruktora NATO.
Takva dejstva u spoju sa raspirivanjem revanšističkih raspoloženja rusofobskih i neonacističkih grupacija – sledbenika Bandere i Šuheviča, prete u doglednoj budućnosti rizikom od izbijanja pograničnih provokacija i konflikata.
Tako separatni sporazum Beograda i Prištine i ekspanzija NATO-a na Balkanu koja će uslediti svojim posledicama direktno prete interesima nacionalne bezbednosti Rusije na granicama sa Ukrajinom i Gruzijom.
”Na slične agresivne korake koji predstvljaju direktnu pretnju Rusiji reagovaćemo recipročno. Naše kolege koje igraju na kartu zaoštravanja odnosa, težeći između ostalog uključe, recimo, Ukrajinu ili Gruziju u ”vojnu orbitu” alijanse, trebalo bi da razmisle o mogućim posledicama takve neodgovorne politike”, – ključna je poruka predsednika Rusije Vladimira Putina u tradicionalnom izlaganju na savetovanju ambsadora i stalnih predstavnika Rusije 19. jula ove godine.
U slučaju Rusije, koja je izvršila kvalitativni skok u oblasti vojnih tehnologija i koja poseduje superoružje, dati faktori ne prete suverenitetu zemlje, ali ipak čine verovatnijim pogranične provokacije. Sa druge strane za Srbiju separatni sporazum sa kosovskim Albncima u korist NATO-a će imati karakter opštenacionalne i državne katastrofe.
Srpsko stanovništvo može da očekuje pretvranje Kosova, a zatim i ostatka Srbije u ”protektorate NATO-a”, teritorijalnu realizaciju nacionalističkog projekta formiranja ”Velike Albanije”, revidiranje Dejtonskog sporazuma i unitarizaciju Bosne i Hercegovine. Glavna posledica će biti stvaranje nove ”antiruske NATO-Jugoslavije” na Balkanu.
Neće biti preterano ako se kaže da u tim planovima srpski narod očekuje krajnje teško i ponižavajuće stanje, još veća diskriminacija od one sa kojom se suočavaju Srbi u ”NATO-protetktoratu Crnoj Gori”.
Ovakav scenario izaziva krajnje negativnu reakciju Srba. Protiv separatnog sporazuma sa Prištinom istupa Srpska pravoslavna crkva, javne ličnosti. Kosovski problem konsoliduje kako srpske patriote, tako i prozapadne liberale. Produbljivanje raskola u društvu i dalja polarizacija snaga u Srbiji već počinje da predstavlja realnu opasnost po unutar političku stabilnost zemlje.
Ipak umesto regulisanja konflikta, u ofisu šefa spoljnopolitičke službe EU Federike Mogerini vodi se izuzetno nepoštena igra. Protiv Srbije istupaju najmanje četiri učesnika. Među njima dvoje – EU i kosovski separatisti – igraju otvoreno, a iza njihovih leđa stoje još dve snažne sile: NATO i uticajni lobisti američkog klana Klintoni-Obame. Apriori u ovakvoj igri bez pravila nema mesta za kompromis. Svaki rezultat, nezavisno od sadržaja separatnog sporazuma, pretvoriće se u katastrofu po Srbiju.
Kao kvalitetni rasplet u datoj situaciji deluje povratak regulisanja kosovskog pitanja pod okrilje SB UN. Takvo rešenje isključuje stanje ”zamrznutog konflikta” i može da obezbedi dugoročno rešenje kosovskog problema kroz pregovore zainteresovanih strana na osnovu stavova rezolucije 1244 SB UN.
U tom slučaju srpska unutarpolitička situacija vratiće se u stbilne tokove, a kosovski Albanci dobiće odličnu mogućnost da uključe u pregovore predstavnike SAD, na čijem su učešću dugo i uporno insistirali.
(NSPM)
