Donosimo drugi deo ocene ruskog blogera Anatoli Karlina. Prvi deo ste mogli nedavno da pročitate u ovom članku: 10 razloga zašto je život u Americi bolji nego u Rusiji
Sve je tako jeftino
Sva hrana, iznajmljivanje, komunalne usluge, imovina, hoteli, putovanja, restorani, saobraćaj, zdravstvena nega i obrazovanje, daleko su jeftiniji nego u većim gradovima u SAD. Osnovne namirnice – ugljeni hidrati, meso, jaja, povrće, većina alkohola – sve je otprilike duplo jeftinije. “Big Mek“, klasična stvar za poređenje međunarodnih cena, košta 130 rublji u predgrađu Moskve, što je duplo jeftinije nego u Britaniji i SAD.
Iz očiglednih razloga, sve što je uvezeno, slično je američkim i evropskim cenama.
[adsenseyu1]
Nekretnine i iznajmljivanje su otprilike tri puta jeftinije nego u uporedivim lokacijama u Londonu. Jedna od retkih pozitivnih stvari post-sovjetske privatizacije jeste činjenica da gotovo 90% Rusa poseduje vlastite domove.
Drumski i železnički saobraćaj je oko 5 puta jefitniji
Naravno, u svemu ovome je činjenica da su plate u Rusiji 4-5 puta niže nego u SAD. Prilagođavajući se na dvostruko niže cene, prosečan Rus živi 2 puta siromašnije nego prosečan Amerikanac, a taj jaz je mnogo veći kod zdravstvenih radnika i istraživača. Na primer, dok je za američkog anesteziologa uobičajeno da zarađuje 10.000 dolara mesečno, njegov ruski kolega bi bio srećan kada bi kući odneo 1.000 dolara.
Bolja hrana
Jedan od mogućih uzroka velikog porasta gojaznosti u Americi kod prošlih generacija, jeste to što su hranljive kalorije američkih useva opale zbog komercijalizacije poljoprivrede, i infiltracije kukuruza i soje u svaku moguću kategoriju prehrambenih proizvoda. Rusija je tek na početku ovo procesa, tako da je hrana koju možete kupiti u lokalnim marketima uglavnom organska i uzgajana na travi – i bez odgovarajuće marže koju dobijate na Zapadu.
Osim što su zdravije, mnoge uobičajene namirnice su jednostavno “bolje“ nego na Zapadu. Možda su dva najupečatljivija primera krastavci i lubenice.
Ruska kuhinja nema reputaciju baš zdrave kuhinje. Ali to zaista zavisi od toga koji deo nje usvojite. Sve ovo se pokazuje u struku – gotovo da nema gojaznih mladih žena u Rusiji.
Ljubaznije osoblje
Da, dobro ste pročitali. Trgovci i konobari sada imaju tendenciju da budu barem kao, ako ne i više, ljubazni nego njihove kolege u SAD.
Raznovrsnost restorana koje imate na raspolaganju je sjajna skoro kao i u velikim zapadnim metropolama. Nemate ni blizu istu raznolikost u kineskim, i posebno indijskim restoranima, kao što je to slučaj u zemljama sa velikom dijasporom iz te dve zemlje, ali ih zamenju kuhinje Centralne Azije i Kavkaza.
Za razliku od većine Evrope – Moskva je grad koji živi 24/7, kao Amerika. Većina supermarketa i restorana je otvorena do kasno u noć. Život ovde je zgodan. Samo ima jedna velika zabrana: prodavnice ne mogu prodavati alkohol posle 23 časa.
[adsenseyu1]
Javni prevoz
Moskva, Sankt Peterburg i svi gradovi sa oko milion stanovnika imaju dobro razvijene metro sisteme. Suprotno od SAD, gde koncept “javnog prevoza“ – barem izvan severnoistočke obale, Zalivske oblasti i Sijetla – praktičnno ne postoji.
Da budemo pravični, Moskovski metro se zatvara u 1 ujutru (u Sankt Peterburgu u ponoć), dok podzemna železnica u Njujorku radi 24 sata dnevno – sa čestim zaustavljanjem. Međutim, reputacija Moskve da ima najlepši metro sistem na svetu jeste zaslužena.
Još uvek je prepoznatljivo evropska
Mnogi Rusi se žale na poplave gastarbajtera iz Centralne Azije. Međutim, čak i Moskva – koja ima oko 85% slovenskog stanovništva, čak i uz prilogađavanje nezvaničnim stanovnicima – izgleda kao Whitopia nakon što provedete neko vreme u većinski latinskoj Kaliforniji i Londonistanu.
Ogromna područja pokrajinske Rusije – uključujući i njenu centralnu demografsku oblast – ravnopravno je slovenska kao i zemlje Višegradske grupe. Ako kojim slučajem cenite kvalitet postojanja među svojim okruženjem, onda je Rusija bolja opcija nego praktično bilo koja druga zemlja belaca izvan Poljske, Češke i Baltika. Moskva je poslednja i jedina metropola u svetu gde su Evropljani i dalje čvrsta većina.
Priroda
Oko 50% Moskovljanina poseduje vikendice van grada, uključujući i ljude skromnih primanja. To je veoma retko u SAD i Zapadnoj Evropi, gde samo viša srednja klasa ima takve mogućnosti.
Sloboda
Dobijanje gotovo bilo kog leka je jednostavno pitanje odlaska u apoteku i provere da li ga imaju na zalihama, ako ne, obično ga mogu naručiti. Dok vam u SAD trebaju lekarski recepti za najosnovnije lekove, u Rusiji je to izuzetak, a ne pravilo. Za kontaktna sočiva – jednosavno navedete svoje specifikacije i oni ih naruče, nije potreban pregled očiju.
Takođe je mnogo laške otvoriti trgovački račun.
Rusija je jedan od najvećih rajeva piraterije na svetu. Ni jedan internet provajder vam nikada neće poslati ljutito pismo o zabrani i obustavi delovanja zbog toga što stavljate na torent „Game of Thrones“.
Bar za sada, mnogi aspekti života su izenađujuće slobodniji i pristupačniji nego u pretpostavljenom “Slobodnom svetu“.
Manje gej totalitarizma
Iako se možda ne brinete posebno za okorelu homofobiju, pravo da stvari ili ljude koje ne volite nazovete “gej“ bi trebalo da bude jedna od najvažnijih sloboda. To se stalno dešavalo u školama, ali su liberali to sve kriminalizovali.
Rusija je i dalje oslobođena ovog kulturnog totalitarizma. Ovde još uvek stvari možete nazvati pravim imenom, bez ikakvih briga za vašu profesionalnu karijeru i društveni status.
Intelektualna groznica
Većina Rusije je za sada jedna velika Zapadna Virdžinija. Međutim, Moskva, i u manjoj meri Sankt Peterburg, su očigledni i zaista kardinalni izuzeci.
Ima mnogo start-up programa, uključujući i uzbudljiva nova polja poput mašinskog učenja, kvantifikovanja (quantified self), lične genomike. Grad vrvi od preduzetničke energije.
Čak su i nacionalisti interesantniji, intelektualniji od njihovih američkih ili zapadnoevropskih kolega.
Tehnološki napredniji
Po dolasku u Zalivsku oblast u tehnološko srce SAD-a, tehnološki pisac Alina Tolmačeva, nije mogla da sakrije svoje razočaranje: “Nema letećih balans skutera (hoverboards), hranu ne dostavljaju dronovi, a parking se plaća metalnim novcem, dok se u Moskvi odavno prešlo na mobilne aplikacije“.
Ovo je donekle ironično, ali suština ostaje.
Kako ona dalje ističe, monopoli dominiraju transportom, bankarstvom, telefonima i internetom. Caltrain-u od aerodroma u San Francisku do Mauntin Vjua treba 1,5 sat. Najviša zgrada ima 12 spratova betona u stilu Le Korbizjea. “Kirija se plaća čekovima. Neophodno je uzeti parče papira, ispuniti detalj, i poslati ga poštom. Vlasnik zatim ode u banku i unovči ga. Tehnologija starija od VHS-a i kasetofona.“ U Moskvi čak i starije bake već godinama novac od kirije uzimaju preko mobilnih aplikacija.
Beskontaktna plaćanja još uvek nisu u Moskvi zastupljena kao u Londonu. Ali to je manji problem. S druge strane, Moskovski metro već nekoliko godina ima besplatan WiFi, koji je sada u poslednjim fazama integracije u šire moskovske transportne sisteme, uključujući autobuse i tramvaje.
Ovo je veoma zgodno, jer mnogi putnici provode oko sat vremena putujući u metrou tokom radnih dana. Ni London, ni BART u Zalivskoj oblasti San Franciska, a ni neki drugi podzemni sistemi, nemaju instaliran besplatan WiFi.
Moskva je razvijenija kao “tehnopolis“ više nego bilo koji drugi veliki grad u Anglosferi.
© 2018 Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
