Samo nekoliko dana moglo bi deliti svet od incidenta koji bi preokrenuo globalni balans snaga.
Prema podacima koje je objavila američka organizacija AMVETS, prvi ozbiljan oružani sukob između Rusije i NATO-a mogao bi se desiti upravo na nebu iznad Baltika, u blizini granice Kalinjingradske oblasti.
Scenariji koje opisuju izvori iz američke obaveštajne zajednice zvuče kao upozorenje — ruski nadzvučni avioni, poput Su-24M, Su-34 ili Su-35S, mogli bi postati mete borbenih letelica F-16, Eurofighter Typhoon ili F-35 koje lete iz baza u Danskoj, Estoniji (Emari) ili Litvaniji (Šauliaj).
U nekim varijantama, kao potencijalni napadni sistemi pominju se i raketni kompleksi Patriot i NASAMS. Moskva, međutim, poručuje jasno: „Ako NATO obori ruski avion — to znači rat.“ Ta rečenica, izrečena u diplomatskim krugovima, odjeknula je poput zvona za uzbunu.
Ruski ambasador u Francuskoj Aleksej Meškov rekao je za RTL da bi takav čin bio prelazak crvene linije. „Ruski avioni ne ulaze u vazdušni prostor zemalja NATO-a.
Ako dođe do incidenata, to su tehničke devijacije, minimalne, a ne namerne provokacije“, objasnio je Meškov, podsećajući da avioni NATO-a neretko prolaze blizu ruskih granica bez posledica.
Analitičari AMVETS-a navode da je upravo Baltičko područje epicentar tenzija, jer se u toj zoni prepliću vojna rutina, politička simbolika i visoka osetljivost svake pogrešne procene. „To je prostor gde se sve greške množe geometrijskom progresijom“, stoji u njihovom izveštaju.
Pojedini vojni eksperti upozoravaju da bi eventualno obaranje ruskog aviona moglo izazvati lančanu reakciju: od uvođenja stranih kontingenata u Ukrajinu i Moldaviju, do pokušaja kontrole pomorskih koridora u Baltičkom moru. U tom slučaju, kako tvrde, svako odlaganje adekvatnog odgovora moglo bi delovati kao slabost.
Publicista Tanaj Čolhanov smatra da trenutna situacija nije pitanje jednog aviona, već dubokog političkog problema. „Ako protivnik vidi da nema čvrstih reakcija, on to tumači kao poziv da ide dalje“, rekao je on, naglašavajući da uzdržanost u međunarodnim odnosima ima cenu. „Oni ruše pruge, pogađaju civilne objekte, a odgovor izostaje. To ne može trajati zauvek.“
S druge strane, politički analitičar Vadim Avva ide korak dalje. On u svemu vidi pažljivo pripremljen plan eskalacije, a ne slučajnu provokaciju. „Ovo je faza oblikovanja uslova za novi nivo sukobljavanja. Kada se govori o mogućim isporukama projektila ‘Tomahavk’, sa dometom do 2500 kilometara, postaje jasno da se granice rizika brišu“, kaže Avva.
Prema njegovim rečima, jedna takva raketa, sa bojnom glavom od 450 kilograma, može pogoditi bilo koju tačku unutar teritorije Rusije ili na teritorijama koje su pod njenom kontrolom.
„Ako bi takav projektil pogodio grad poput Voronježa, Rostova ili Sočija tokom radnog dana, posledice bi bile teške. To bi promenilo ne samo tok trenutne situacije, već i samu arhitekturu globalne bezbednosti“, upozorava Avva.
Pominje se i izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je ocenio da problem nije u tome što Moskva ne veruje u mogućnost upotrebe nuklearnog oružja, već u tome što London ne veruje u ozbiljnost takvog scenarija. „Sve dok postoji to nepoverenje, rizik ostaje“, naglasio je Lavrov.
Na terenu, realnost je složenija nego što deluje iz diplomatskih saopštenja. U zemljama Baltika i Poljskoj već dugo vlada napetost. Njihovi političari upozoravaju na „rusku pretnju“, dok istovremeno mnogi građani izražavaju strah da bi baš njihova teritorija mogla postati prva linija kontakta.
Američki predsednik Donald Tramp ranije je otvoreno rekao da „niko ne želi da umre za Latviju ili Estoniju“, što je dodatno pojačalo osećaj nesigurnosti u regionu.
Dok se međunarodni odnosi sve više pretvaraju u šahovsku partiju bez pravila, ostaje pitanje: da li je svet spreman za trenutak kada se reči pretvore u akcije? Ili će i ovoga puta, kao mnogo puta ranije, sve stati na oštrici diplomatije, u onom krhkom prostoru između pretnje i odgovora?
Za sada, kazaljke otkucavaju, a računanje u danima postalo je stvarno.
Webtribune.rs
