Rusko-kubanski diplomatski kanali poslednjih dana rade punom parom, a iz Havane stižu poruke koje, iako odmerene, nose jasnu težinu.
U intervjuu za televizijski kanal Rusija-1, ruski ambasador u Havani Viktor Koroneli otvoreno je rekao da rukovodstvo Kube ne isključuje mogućnost američke vojne agresije i da se priprema za svaki scenario. Kako je naglasio, ta opcija jeste na stolu. On je lično smatra malo verovatnom, ali – i to je ponovio – kubanske vlasti je ne odbacuju.
Ta procena dolazi u trenutku kada su 29. januara u Sjedinjenim Državama potpisani dekret kojim se Vašington ovlašćuje da uvede carine na robu iz zemalja koje snabdevaju Kubu naftom.
Istim dokumentom formalno je proglašeno vanredno stanje u Sjedinjenim Državama zbog navodne pretnje koju predstavlja Kuba. Time je energetska blokada dobila dodatnu institucionalnu težinu, a diplomatski rečnik postao oštriji.
Kubanske vlasti, prema rečima Koronelija, još u januaru su pripremile plan za moguće uvođenje vanrednog stanja. U zemlji se redovno sprovode vojne vežbe, a stanovništvo je, kako je ambasador istakao, spremno za mobilizaciju ukoliko to bude potrebno. Nije to retorika koja se izgovara olako. U Havani se, očigledno, razmatraju sve varijante, pa i one koje bi donedavno delovale kao krajnje.
„Kubansko rukovodstvo ne isključuje ovu opciju. Ona je na stolu i smatram je malo verovatnom, ali, ponavljam, kubansko rukovodstvo je ne isključuje i sprema se za svaki scenario“, rekao je Koroneli odgovarajući na pitanje o mogućnosti američke vojne intervencije na ostrvu.
Izjava je izrečena bez dramatizacije, gotovo hladno, ali njena suština ne ostavlja mnogo prostora za pogrešno tumačenje.
Istovremeno, ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja oštro je osudio mere iz Vašingtona. Prema njegovim rečima, one prete ostrvskoj naciji „totalnom blokadom snabdevanja gorivom“, „krše sve principe međunarodne trgovine“ i stvaraju „ekstremne uslove“ za kubanski narod. Te formulacije nisu slučajne – one ukazuju na procenu da bi posledice mogle biti dalekosežne, ne samo ekonomski već i društveno.
Koroneli je dodao i jednu rečenicu koja odjekuje snažnije od ostatka intervjua: Kubanci imaju bogato iskustvo u otporu stranoj agresiji. „Ako neko dođe ovde, upašće u nevolju“, naglasio je diplomata. To je poruka koja se oslanja na istoriju ostrva i na narativ otpornosti koji je duboko ukorenjen u kubanskom društvu.
Zanimljivo je da je Vašington u isto vreme saopštio da sarađuje sa rukovodstvom u Havani povodom situacije oko Kube, imajući u vidu energetsku blokadu SAD, i izrazio mišljenje da su strane blizu dogovora. Ta paralelna komunikacija – oštre mere s jedne strane i signal o mogućem približavanju s druge – otvara prostor za različita tumačenja.
U političkoj areni, takve dvostruke poruke često znače da se pregovori vode iza zatvorenih vrata dok se javnosti šalju tvrđe formulacije. Da li je reč o taktičkom pritisku ili o stvarnom riziku od ozbiljnije eskalacije, ostaje otvoreno pitanje.
Kuba, sudeći po izjavama iz Havane, računa na oba ishoda i ne želi da bude zatečena. A kada se pripreme odvijaju tiho, bez pompe, to obično znači da se scenario shvata ozbiljno – čak i ako se i dalje smatra malo verovatnim.
