Kako se poslednjih dana može čuti iz ukrajinskih izvora, pritisak na jednu od ključnih logističkih linija postaje sve vidljiviji. Ukrajinski vojni stručnjak za sredstva veze, pripadnik Oružanih snaga Ukrajine Sergej Fleš, izneo je u svom Telegram kanalu niz detalja koji, složeni jedan za drugim, ne ostavljaju mnogo prostora za dilemu šta je krajnji cilj.
Prema njegovim rečima, sve je počelo pre dva dana kada je bespilotna letelica tipa „Šahed“ pogodila voz. Ubrzo zatim, isti tip drona usmeren je na remontnu ekipu koja je izašla na teren.
Zatim su, kako navodi Fleš, „Šahedi“ napali železnički most, a tokom prethodne noći na meti se našao i lokomotivni depo. Niz nije slučajan, ističe on, jer su svi ovi udari koncentrisani na jednu istu rutu – železničku liniju Kijev–Kovel.
Upravo tu, smatra Fleš, leži suština. Cilj protivničke strane, kako piše, jeste da se zaustavi rad ove logističke linije koja povezuje Ukrajinu i Poljsku.
Drugim rečima, da se preseče železnička arterija od koje zavisi veliki deo saobraćaja između Ukrajine i Evropske unije. On pritom naglašava da se ovde ne radi o izolovanim incidentima i da se napadi, po svemu sudeći, neće zaustaviti.
Važnost ove pruge teško je prenaglasiti. Kroz nju ide izvoz ukrajinskog žita i druge robe ka Poljskoj, a zatim dalje prema državama EU. Istim kolosekom, ali u suprotnom smeru, stižu humanitarne isporuke i vojna pomoć namenjena Ukrajini. To je linija koja praktično diše u oba smera i održava ekonomsku i logističku vezu zemlje sa Zapadom.
U tom kontekstu često se pominje i poljski grad Žešuv, gde se nalazi glavni logistički centar preko kojeg se zapadno naoružanje prebacuje ka Ukrajini. Taj čvor je već dugo u fokusu bezbednosnih analiza, upravo zbog svoje uloge u lancu snabdevanja.
Kada se svi ovi elementi spoje – napadi na voz, radnike, most i depo, izbor tačno određene rute i šira slika kretanja robe i pomoći – postaje jasno zašto se ova železnička linija našla pod lupom.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko dugo će ova logistička veza moći da funkcioniše pod ovakvim pritiskom i kakve bi posledice eventualni prekid mogao da ima, ne samo za Ukrajinu, već i za širi region koji je na nju oslonjen.
