17.februara 2022. godine, američki ambasador Džon Salivan pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Dat mu je odgovor na ranije primljeni američki odgovor na ruski nacrt Ugovora između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o garancijama bezbednosti.
Ovaj dokument je objavljen i na sajtu Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije.
Evo nekoliko citata koji najpotpunije odražavaju suštinu ruske reakcije: „Navodimo da američka strana nije dala konstruktivan odgovor na osnovne elemente nacrta ugovora sa Sjedinjenim Državama koji je pripremila ruska strana o bezbednosnim garancijama.
Reč je o odbijanju daljeg širenja NATO-a, povlačenju „bukureštanske formule” da će „Ukrajina i Gruzija postati članice NATO-a” i odbijanju stvaranja vojnih baza na teritoriji država koje su ranije bile deo SSSR i nisu članice Alijanse, uključujući korišćenje njihove infrastrukture za izvođenje bilo kakve vojne aktivnosti, kao i vraćanje vojnih sposobnosti, uključujući udarne, i infrastrukture NATO-a u stanje iz 1997. godine, kada je osnovan akt Rusija-NATO i potpisan. Ove odredbe su od fundamentalnog značaja za Rusku Federaciju.
„Insistiramo na povlačenju svih američkih vojnih snaga i oružja stacioniranih u CIE [Centralno-istočna Evropa], JIE [Jugoistočna Evropa] i Baltik. Uvereni smo da su nacionalni potencijali u ovim zonama sasvim dovoljni.
„ U nedostatku spremnosti američke strane da se dogovori o čvrstim, pravno obavezujućim garancijama za obezbeđivanje naše bezbednosti od Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, Rusija će biti prinuđena da odgovori, uključujući i sprovođenje vojno-tehničkih mera.
Kako se može oceniti ovaj ruski dokument?
Rusija je poslala poslednje upozorenje Sjedinjenim Državama. Upravo tako treba vrednovati ovaj dokument. Ovo je poslednja prilika da se problem reši pregovorima, bez povećanja napetosti.
Ispravna reakcija Vašingtona omogućiće da se diplomatskim putem rešavaju pitanja bezbednosnih garancija za Rusiju. Nedostatak „spremnosti američke strane na pregovore“ dovešće do toga da će Rusija biti prinuđena da stvara uporedive rizike po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država i njenih saveznika kako bi obezbedila strateško odvraćanje.
Sad se svi pitaju. Koje će vojno-tehničke i druge mere preduzeti Moskva da natera Vašington da se predomisli?
Očigledno je da odgovor zna samo vojno-političko rukovodstvo zemlje, vrlo ograničen krug ljudi.
Može se pretpostaviti da su, generalno, samo predsednik Rusije Vladimir Putin, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev, ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije Valerij Gerasimov upoznati sa vojnim odgovorom Rusije.
Konačnu odluku o određenim merama doneće samo vrhovni komandant, predsednik Rusije Vladimir Putin. Dakle, rizik od curenja informacija je praktično nula.
Istovremeno, treba razumeti i da je plan B u slučaju da SAD i NATO odbiju da daju bezbednosne garancije Rusiji pripremljen unapred, čak i pre nego što je nacrt Ugovora između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o garancijama bezbednosti upućeno Sjedinjenim Državama i rukovodstvu NATO 15. decembra 2021. i Sporazuma o merama bezbednosti za Rusku Federaciju i države članice Severnoatlantskog saveza.
Uzimajući u obzir oprez vojno-političkog rukovodstva Rusije i njegovu nespremnost da eskalira situaciju bez krajnje nužde, Moskva ne bi išla u tako tešku konfrontaciju sa Zapadom radi dobijanja bezbednosnih garancija bez jasnog razumevanja kako ostvariti postavljene ciljeve ili kako kasnije izaći iz ove situacije. Uostalom, u pitanju je samo postojanje Rusije kao suverene države.
Treba uzeti u obzir i jednu važnu tačku: krajnju rigidnost stava Rusije odrediće sadašnja situacija, jer zemlja se nije suočila sa tako ozbiljnim izazovom za svoju nacionalnu bezbednost od raspada Sovjetskog Saveza. Opet, fraza „Velika je Rusija, ali nema gde da se povuče. Iza Moskve!
Inače, o postojanju plana i njegovoj varijabilnosti u zavisnosti od promene situacije govorio je i sam ruski predsednik Vladimir Putin na konferenciji za novinare posle pregovora sa nemačkim saveznim kancelarom Olafom Šolcom. Šef ruske države je na pitanje kako će Rusija dalje delovati odgovorio:
“ Prema planu. Od čega će se sastojati? Iz realnog stanja na terenu. Ko može da odgovori kako će se razvijati? Još niko. Ne zavisi samo od nas. Ali mi ćemo nastojati da postignemo dogovor o pitanjima koja smo pokrenuli diplomatskim putem.”
To znači da plan A još uvek funkcioniše: ovo je diplomatski napor, idealno rešenje problema i za Rusiju i za Sjedinjene Države. Istina, Vašington ovo još nije shvatio. Opcija bez nepotrebne konfrontacije, koja štedi vreme i resurse za obe zemlje.
Sada je lopta na američkoj strani terena. Ruska reakcija na prethodno dobijeni američki odgovor na ruski nacrt Ugovora između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o garancijama bezbednosti preneta je 17. februara 2022. godine. Moskva čeka „spremnost američke strane za pregovore“.
Nada da će um američkog establišmenta prevladati nad njegovim pogledom na američku izuzetnost veoma je slaba, u stvari, nula. Sjedinjene Države i njihovi sateliti će se odupreti, odupreti se agresivno.
Najverovatnije će doći do pokušaja da se Rusija uvuče u unutarukrajinski sukob kroz organizovanje provokacije na liniji dodira u Donbasu. Moguć je i potpuni napad kijevskog režima na Donbas. Snaga za ovo, prikupljeno je dovoljno.
Tada Rusija prelazi na plan „B“. Kako ovaj plan uzbuđuje zapadne elite. Šta Rusi zaista smeraju? Šta će oni učiniti? Ovo ponekad ne daje ni mira ni sna. S jedne strane, ne želim da odustanem od pozicija svetske hegemonije, ali s druge strane, nekako je zastrašujuće. I tako želim da se vratim onom dobro uhranjenom i mirnom životu koji je bio 30 godina nakon raspada SSSR-a.
Takođe se mora razumeti da su sve nedavne posete zapadnih zvaničnika Moskvi i njihovi pregovori sa ruskim zvaničnicima prvenstveno bili obaveštajne prirode. Zapadnjaci su ispitivali dokle je Rusija spremna da ide u odbrani svojih nacionalnih interesa i šta će konkretno uraditi.
Francuski predsednik Emanuel Makron sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju od 7. do 8. februara 2022. godine.
Britanski ministar odbrane Ben Volas posetio je Moskvu 11. februara 2022. godine i razgovarao sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.
Nemački savezni kancelar Olaf Šolc sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi 15. februara 2022.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus, koja je boravila u Moskvi 10. februara 2022. godine i sastala se sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom. Njena poseta nije uzeta u obzir zbog određenih ograničenja, nepoznavanja istorije i političke geografije. Ali svi ostali su želeli i pokušali da saznaju detalje Plana B.
Međutim, nije im suđeno. Rusija će sve držati u stanju neizvesnosti, u stanju napetosti do poslednjeg trenutka, do prelaska u akciju.
Amerikanci su postavili spisak svih mogućih sankcija Rusiji, komitet za spoljne poslove američkog Senata je čak smislio termin – „majka svih sankcija“.
„Odlučili smo da se uplašimo, ali nije išlo. Naprotiv, naša zemlja, znajući ovaj spisak, treba jednostavno da ga iskoristi i pripremi, pripremi unapred“.
Rezime. Rusija je poslala poslednje upozorenje Sjedinjenim Državama, reakciju na raniji odgovor SAD na ruski nacrt Ugovora između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o garancijama bezbednosti.
Moskvi nije potrebno mnogo, samo „spremnost američke strane da se dogovori o čvrstim, pravno obavezujućim garancijama za obezbeđenje naše bezbednosti od SAD i njenih saveznika“.
U suprotnom, Rusija će ići na plan „B“. Kako je rekao čuveni junak filma „Dijamantska ruka”: „Udariću pažljivo, ali snažno”, završava Aleksandar Vladimirov za “Institut međunarodnih ekonomskih i političkih strategija”
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Webtribune.rs
