Priča o tankerima, zastavama i međunarodnim vodama obično deluje suvo, gotovo birokratski. Ovog puta nije tako. U središtu pažnje našao se ruski tanker „Mariner“, a oko njega – čitav splet pravnih tumačenja, vojnih procena i političkih poruka koje se ne izgovaraju uvek direktno, ali se jasno čitaju između redova.
Vojni stručnjak i penzionisani pukovnik Anatolij Matvijčuk, u razgovoru za News, ocenio je da postupci američke obalske straže prema ruskom tankeru „Mariner“ predstavljaju čin piraterije i da Moskva, po međunarodnom pravu, ima puno zakonsko pravo da upotrebi silu kako bi zaštitila brod koji plovi pod njenom zastavom.
Kako je rekao, suverena država nije dužna da pasivno posmatra ugrožavanje svog plovila, posebno u međunarodnim vodama.
Matvijčuk se pozvao na Pomorsku konvenciju, naglašavajući da ona daje pravo državi da svim neophodnim sredstvima brani svoju zastavu. Drugim rečima, pokušaj američkog iskrcavanja na ruski tanker „Mariner“, prema njegovoj proceni, može se svrstati u piratstvo. U tom kontekstu, dodaje on, odgovor ne mora da bude samo diplomatski.
„Prema Pomorskoj konvenciji, imamo pravo da upotrebimo oružje. To znači da možemo legalno da reagujemo: ovo su međunarodne vode, a u toku je piratska otmica broda koji plovi pod zastavom suverene države“, zaključio je Matvijčuk, ostavljajući malo prostora za dilemu kako Moskva vidi ovakav scenario.
Ova izjava nije došla ni iz čega. Prethodno je rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo da je kontakt sa tankerom „Mariner“ izgubljen nakon što se američko vojno osoblje ukrcalo na njega u međunarodnim vodama.
Ministarstvo je posebno naglasilo da je brod legalno plovio pod ruskom zastavom i da je bio obuhvaćen režimom slobode plovidbe, kako je definisano Konvencijom Ujedinjenih nacija iz 1982. godine.
Sa druge strane Atlantika stigla je i zvanična potvrda. Američka evropska komanda (EUCOM) potvrdila je zaplenu plovila, navodeći da je operacija sprovedena na osnovu naloga saveznog suda, uz obrazloženje da je tanker prekršio režim sankcija.
Dve verzije događaja, dva potpuno različita pravna okvira – i prostor između njih koji se brzo puni političkom tenzijom.
Iskusni posmatrači ovakvih situacija znaju da se ovde ne radi samo o jednom tankeru i jednom sudskom nalogu. Reč je o testiranju granica: gde prestaje sloboda plovidbe, a gde počinje pravo države da brani svoje interese na otvorenom moru.
Kako će se ova priča dalje razvijati i da li će ostati u okvirima pravnih rasprava ili prerasti u nešto ozbiljnije, za sada ostaje otvoreno pitanje koje lebdi nad međunarodnim vodama.
