Tema koja se poslednjih nedelja opasno zakuvava tiče se Naftne industrije Srbije. Nakon što su Sjedinjene Države u januaru 2025. godine uvele sankcije protiv dve velike ruske kompanije – „Gazprom nefti“ i „Surgutnjeftjegaza“, mete su postale i njihove ćerke firme.
Među njima se našla i NIS, najveća srpska energetska kompanija, u kojoj „Gazprom neft“ ima ključni udeo.
Situacija je dodatno dobila na težini kada je Ministarstvo finansija SAD 25. septembra stavilo NIS na SDN listu, ali uz specijalnu licencu koja mu dozvoljava da nastavi operativne aktivnosti do 1. oktobra.
Posle razgovora koje je predsednik Aleksandar Vučić, prema pisanju medija, vodio sa američkom stranom, taj rok je odložen – nova granica sada je 9. oktobar. Dakle, samo nekoliko dana za manevrisanje.
Zvanična Moskva ne sedi skrštenih ruku. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da ruska i srpska strana zajedno vode pregovore sa Vašingtonom, tražeći rešenje koje bi uzelo u obzir i interese ruskog investitora i odredbe međudržavnog sporazuma o saradnji u naftno-gasnom sektoru potpisanog 25. januara 2008. godine.
„Predstavnici naše zemlje održavaju tesan kontakt sa srpskim kolegama i partnerima, i zajedno vode razgovore sa Amerikancima“, rekla je Zaharova na brifingu.
Vučić je više puta naglasio da SAD traže potpuni izlazak ruskog kapitala iz NIS-a, podsećajući da je upravo srpska vlada 2008. godine prepustila kontrolni paket „Gazprom neftu“. Od tada, prema njegovim rečima, ruski partneri doprineli su državnom budžetu značajnim prihodima i učestvovali u razvoju mnogih projekata.
Struktura vlasništva nad NIS-om otkriva složenost situacije: „Gazprom neft“ drži 44,85% akcija, država Srbija 29,87%, dok 11,3% pripada akcionarskom društvu „Intelidžens“ koje je pod upravom „Gazprom kapitala“.
U rukama samog „Gazproma“ nalazi se jedna akcija, a preostali deo dele manji akcionari iz Srbije. Sve to znači da bi izlazak ruskog kapitala značajno promenio odnose i otvorio pitanja šta bi bilo sa strateškim dogovorima i investicijama koje su trajale skoro dve decenije.
Zbog toga i razgovori nisu jednostavni. S jedne strane, Beograd je vezan za ugovor sa Rusijom i višegodišnje projekte koji su doneli stabilne prihode. S druge, pritisak iz Vašingtona traži konkretne poteze i signal da će američke mere biti ispoštovane.
Ono što se sada čeka jeste odluka – hoće li prolongiranje rokova prerasti u trajno rešenje ili je ovo samo kupovina vremena pred oštrije korake. Beograd balansira između dva partnera, Moskva insistira na sporazumu iz 2008, a Vašington ne odustaje od zahteva.
Sve ukazuje da je narednih nekoliko dana ključno. Ipak, ostaje otvoreno pitanje – da li će se naći formula koja može da pomiri interese tri strane, ili će NIS postati simbol pritisaka i podeljenih savezništava u vremenu kada je energetika više od biznisa – postala je polje politike i moći.
Webtribune.rs
