“Nacije Evroazije razvijaju načine kao da povećaju svoje ekonomije, nezavisno od finansijskih sankcija američog trezora.“
Ruska vlada je nedavno objavila da će izdati gotovo 1 milijardu dolara u državnim obveznicama, ali ne u američkim dolarima, kao što je to uglavnom bio slučaj. Pre će to biti prva prodaja ruskih obveznica u kineskom juanu.
[adsenseyu1]
Iako 1 milijarda dolara možda ne zvuči mnogo, u poređenju sa ukupnim kapitalom Narodne banke Kine od više od 1 triliona dolara, ili američkim federalnim dugom većim od 20 triliona dolara, njen značaj prevazilazi nominalni iznos. To obe vlade testiraju potencijal za državno finansiranje infrastrukture i drugih projekata, nezavisno od dolarskog rizika od takvih događaja kao što su finansijske sankcije američkog trezora.
Ruski dug i kineski juan
Visina nacionalnog duga Rusije je niža od bilo koje velike industrijske zemlje, svega 10,6% BDP-a za tekuću godinu. To je omogućilo Rusiji da izdrži američke finansijske sankcije nametnute od 2014. godine, i primoralo zemlju da se za opstanak finansijske stabilnosti okrene Kini.
Sada rusko Ministarstvo finansija planira prvu prodaju ruskog duga, u formi obveznica denominovanih u valuti kineskog juana. Veličina prve ponude u vidu testiranja tržišta, iznosiće 6 milijardi juana, ili nešto malo manje od 1 milijarde dolara.
[adsenseyu4]
Prodaju su organizovali državna ruska Gazprombank, Banka Kine i najveća državna banka Kine, Industrijska i komercijalna banka Kine. Ovaj potez je ubrzan izveštajima da američki Trezor ispituje potencijalne posledice proširenja kazni, koje su do sada bile koncentrisane na ruske projekte nafte i gasa, da uključe i ruski državni dug u svoj rat sankcijama.
Novim juan obveznicama će se trgovati na Moskovskoj berzi sa ciljem da se prodaju kineskim investitorima kao i međunarodnim i ruskim zajmodavcima po atraktivnim kamatnim stopama.
Zapadne sankcije ili pretnje sanckijama primoravaju Rusiju i Kinu da više strateški sarađuju u onome što postaje seme istinske alternative sistemu dolara.
Kineski petro-juan
Koraci za početak izdavanja ruskog državnog duga u juanu su paralelni sa još jednim značajnim razvojem u pravcu šireg međunarodnog prihvatanja juana nasuprot američkog dolara. Kineski regulatori su 13. decembra obavili završne testove u prirpremi za pokretanje naftnih fjučersa, podržanih juanom a ne dolarom, kojima će se trgovati na Šangajskoj berzi.
[adsenseyu1]
Kina je najveći uvoznik nafte na svetu. Kontrola finansijskih tržišta naftnih fjučersa je do sada bila strogo čuvana odgovornost banaka Vol Strita i Njujorških, Londonskih i drugih berzi fjučersa koje oni kontrolišu. Pojava Šangaja kao glavnog centra naftnih fjučersa u juanu, bi mogla značajno oslabiti dominaciju dolara u trgovini naftom.
Kineski naftni fjučersi u juanu će sada omogućiti kineskim trgovinskim partnerima, da plaćaju zlatom ili da juan pretvore u zlato bez potrebe da novac zadržavaju u kineskim sredstvima, ili da ga pretvaraju u američke dolare. Izvoznici nafte kao što su Rusija, Iran ili Venecuela – koji su na meti američkih sankcija – sada mogu izbeći te američke sankcije tako što će izbegavati trgovinu naftom u dolarima.
U septembru prošle godine je Venecuela odgovorila na sankcije SAD tako što je državnoj nafnoj kompaniji i trgovcima naložila da ugovore o prodaji nafte sklapaju u evrima, i da više ne plaćaju i ne primaju američke dolare.
Zlato za naftu?
Fjučersi Šangajske međunarodne energetske berze će potpomoći i učvrstiti proces prodaje nafte Kini za juan, što je Rusija započela nakon sankcija 2014. godine. To će i drugim proizvođačima nafte širom sveta omogućiti da svoju naftu prodaju za juan umesto dolara.
[adsenseyu4]
Kako bi ponuda bila još privlačnija, Kina je fjučerse sirove nafte povezala sa opcijom da efikasno pretvore juan u fizičko zlato preko berzi zlata u Šangaju i Hong Kongu. Mogućnost pretvaranja naftnih fjučersa u juanu u zlato će kineskim fjučersima dati konkurentnu prednost nad Brent-om i West Texas Intermediate.
Iran u EEU
Rastućoj saradnji širom Evroazije, centrirane oko Kine i Rusije, će biti dodat još jedan element – Iran. Prema rečima Behrouza Hasanolfata iz iranske Organizacije za promociju trgovine, u saopštenju objavljenom na iranskoj državnoj Press-TV, već u februaru 2018. godine će Iran postati član ruske Evroazijske ekonomske unije (EEU).
Trenutno EEU, kreirana 2015. godine, uključuje Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan, koji kreiraju veliku zonu za slobodan tranzit robe, usluga, kapitala i radnika između država članica. EEU je trenutno tržište od 183 miliona ljudi.
Dodatak Irana sa njegovih više od 80 miliona stanovnika bi bio veliki podsticaj ekonomijama EEU i njihovom ekonomskom značaju, stvarajući zajedničko tržište sa više od 263 miliona ljudi, sa kvalifikovanom radnom snagom, inženjerima, naučnicima i industrijskim znanjem.
Iran je već, uoči eskalacije pretnji od Vašingtona, objavio da traži načine da proda svoju naftu za ne-dolarske valute. Integracija u EEU bi mogla doneti rešenje za ovo jer se Iran, Rusija i Kina neizbežno približavaju pred neumornim pritiscima SAD na sve tri zemlje.
Srazmerno sa pritiscima Zapada, nacije Evroazije razvijaju načine da povećaju svoje ekonomije nezavisno od finansijskih sankcija američkog Trezora. U retrospektivi, verovatno će ove američke sankcije biti viđene kao jedan od glupljih pokušaja Vašingtona da dominira ekonomijama Evroazije.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
