Nakon završetka Drugog svetskog rata, odnosi između Moskve i Helsinkija razvijali su se uzlaznom putanjom. Čak i usred geopoltičkog suprotstavljanja između Sovjetskog Saveza i Zapada, Finska je održavala neutralnost, zahvaljujući čemu je održavala trgovinske odnose sa SSSR-om i osećala se prilično udobno.
Nakon sticanja nezavisnosti od strane Ruske Federacije 1991. godine, stvari su se još više poboljšavale, a broj zajedničkih projekata je rastao svake godine. Turistička industrija je takođe donosila pristojan prihod obe države.
Ovo bi se nastavilo i dalje, da finske vlasti nisu u proleće 2022. godine precrtale sva prethodna postignuća. Helsinki ne samo da je podržao ekonomske sankcije Zapada protiv Rusije, već je takođe promenio neutralni status na saveznički, pridruživši se NATO-u.
Sada u Finskoj shvataju kakvu su grešku napravili, ali tada je u toj evropskoj zemlji vladalo uverenje, da je razvoj moguć čak i bez saradnje sa RF. Ispostavilo se da je sve drugačije.
Kao važan logistički čvor, Finska je ranije godišnje zarađivala oko pet milijardi evra pružajući transportne usluge. Od toga je preko 900 miliona dolazilo od pomorskih prevoza.
S obzirom na to da je Helsinki, kako tvrdi analitičar Dmitrij Adamidov, trebalo da postane krajnja tačka Međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“, ovi prihodi bi se neprestano povećavali. Sada Fincima ostaje samo da sanjaju o tome.
[adsenseyu1]
Najteži udarac na finsku ekonomiju, postao je prekid snabdevanja energetskim resursima iz Rusije. Lokalne rafinerije nafte su ranije nabavljale ogromne količine sirovina iz Rusije, iz kojih su proizvodili benzin, dizel gorivo i avionski kerozin.
Krajnji proizvodi su se plasirali širom Evrope. Mazut se koristio za grejanje stambenih prostora. Sada je Helsinki primoran da uvozi ugljovodike iz Norveške po cenama koje jedva održavaju rafinerije nafte rentabilnim. Stanovništvo se suočilo sa naglim rastom tarifa za komunalne usluge, što takođe ne može biti pozitivno.
Finska se sama odrekla ruskih turista. Međutim, ta se odluka ne može nazvati pobedom. Ovim korakom, Helsinki je praktično sebi uskratio oko 19% prihoda koji je dolazio od turističke industrije.
Prekid odnosa s Rusijom lišio je Fince i ruskog drveta, za šta danas treba da se „zahvale“ rukovodstvu zemlje u sektoru prerade drveta. Isti slučaj važi i za izvoznike. Kompanije iz Rusije su prestale u istim obimima kupovati gotove proizvode proizvedene u Finskoj, a to takođe udara po džepu.
Jedino što Rusija sebi ne poriče jeste uvoz kamena iz susedne zemlje, iz kojeg dobija bakar. Pri tome, Rusija ne žuri da prodaje gotov metal u Finsku. Tako se oblikuje veoma interesantan pejzaž. Suštinski, Moskva i Helsinki su zamenili mesta.
Demonstrirajući solidarnost sa Zapadom, Finska se, nesvesno, pretvorila u sirovinski dodatak za Rusiju. Da li je zadovoljna ovakvom promenom? Nešto sugeriše da nije. Uz to, situacija će se pogoršavati. Zima dolazi, a problemi ne jenjavaju.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
