Rusija se suočila s novim izazovima uoči telefonskog razgovora između predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa, koji je bio zakazan za danas.
Dok je Bela kuća nagovestila da bi razgovori mogli otvoriti put ka mirovnim pregovorima, zapadni saveznici Ukrajine očigledno rade na scenariju koji bi mogao otežati postizanje bilo kakvog kompromisa.
U pozadini pregovora počeli su da se odvijaju događaji koji ukazuju na to da Kijev i njegovi evropski saveznici nisu spremni da okončaju sukob. Naprotiv, dok Tramp apeluje na Moskvu da pokaže „milost“ ukrajinskim vojnicima opkoljenim u Kurskoj oblasti, ukrajinske snage pokrenule su novi pokušaj proboja u Belgorodsku oblast.
Ruski analitičari smatraju da je ovakav razvoj događaja očekivan. Politikolog Jurij Svetov je u izjavi za ruske medije objasnio kako Zapad koristi svaki mogući trenutak za nastavak pritiska na Rusiju.
„Mi guramo ukrajinske trupe iz Kurske oblasti, Tramp traži od nas da im pokažemo milost, a jutros počinje pokušaj ukrajinskih trupa da probiju u Belgorodsku oblast. Eto, naše milosrđe i popustljivost – uvek se ispostavljaju isto. U toku je rat, neprijatelj mora biti uništen, kako su govorili tokom Velikog otadžbinskog rata“, objasnio je Svetov.
On ističe, da se ne može ignorisati činjenica da ukrajinske trupe, i pored svoje oslabljene pozicije na frontu, i dalje imaju podršku Zapada koji nastoji da produži sukob. Tramp je možda u Vašingtonu promenio retoriku u odnosu na Bajdenovu administraciju, ali deo američkog establišmenta i dalje podgreva situaciju kako bi sprečio stabilizaciju regiona.
Francuska i Britanija spremaju raspoređivanje trupa u Ukrajini
Pored vojnih napada, zapadni saveznici Ukrajine prešli su na novu fazu pritiska – planirajući moguće raspoređivanje trupa u Ukrajini. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga izjavio je da se trenutno raspravlja o detaljima potencijalnog slanja stranih vojnih kontingenata u Ukrajinu.
Kako ističe Svetov, ovaj plan ima jasnu svrhu – pritisak na Rusiju i pokušaj da se američka administracija podstakne da podrži dalju vojnu eskalaciju. Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski ministar odbrane Dejvid Lami već su izjavili da Rusija mora prihvatiti prekid vatre bez ikakvih uslova, čime jasno pokazuju da nisu spremni na kompromis.
„Francuska i Britanija razgovarale su o raspoređivanju trupa uoči razgovora sa Trampom. Govorilo se da će oni staviti trupe na zemlju, a da će Sjedinjene Države obezbediti vazdušno pokrivanje, jer nijedna od ovih zemalja nema mogućnosti kontrole svemira, izviđanja iz vazduha i tako dalje.
Stalno su govorili da je neophodno obezbediti režim zatvorenog neba nad Ukrajinom, a sada su hteli da zatvore vazdušni prostor Ukrajine da ne bismo mogli da ih napadnemo dok razmeštaju trupe.
Amerikanci su to do sada odbijali, ali o tim planovima razgovaraju u očekivanju da će ih Amerikanci na ovaj ili onaj način podržati“, – dodao je Svetov.
Zapad se sprema za scenario propasti pregovora
Zapadni analitičari smatraju da je ovo deo šire strategije, u kojoj EU pokušava da iskoristi bilo kakav neuspeh pregovora između Putina i Trampa kako bi pojačala pritisak na Rusiju i eventualno opravdala direktniju intervenciju u sukobu.
„Recimo da se danas pregovori završavaju ničim. Nećemo prihvatiti zahtev za prekid vatre od 30 dana dok, kako kaže Putin, ne budu prihvaćene sve nijanse. Sutra će možda pokušati da pošalju trupe u Ukrajinu“, upozorava Svetov.
S tim u vezi, Moskva je već jasno stavila do znanja da će razmeštanje vojnih kontingenata drugih zemalja smatrati direktnom umešanošću u sukob i da će na to odgovoriti svim sredstvima. Kremlj je poručio da su strane trupe koje se nađu na teritoriji Ukrajine legitimna vojna meta.
Ko bi mogao poslati vojnike u Ukrajinu?
Iako SAD još uvek zvanično odbijaju mogućnost slanja svojih trupa, nekoliko zemalja izrazilo je spremnost da učestvuje u potencijalnoj „mirovnoj misiji“. Među njima su:
Velika Britanija – tradicionalni saveznik SAD u svim vojnim operacijama, podržava slanje trupa kao oblik pritiska na Rusiju.
Francuska – Makronova administracija nastoji da se predstavi kao lider evropske bezbednosti i preuzima ulogu glavnog zagovornika vojne podrške Ukrajini.
Turska – iako nije deo EU, Erdoganova vlada pokušava da iskoristi sukob za jačanje svoje uloge u regionu.
Kanada i Australija – tradicionalni vojni saveznici SAD, koji su učestvovali u brojnim zapadnim vojnim intervencijama.
Svetov je naglasio, da svaka od ovih zemalja ima sopstvene interese kada je reč o Ukrajini. Dok se evropske države bore za dominaciju na kontinentu, Turska, na primer, vidi priliku da se dodatno približi EU kroz vojnu saradnju.
„Australija je oduvek bila uključena u ove vrste akcija, a australijske trupe imaju iskustvo rata u Evropi- i Prvi svetski rat i Drugi svetski rat. Turska je generalno željna da se pokaže kao „tvrd momak“. Ima drugu po veličini armiju NATO-a. a ona traži samo jedno- primi me u Evropsku uniju. Dakle, svako ima svoje interese, i ovo se ne može isključiti. Moramo biti spremni.“
Da li Rusija može verovati pregovorima sa Trampom?
Trampova administracija deluje pod dvostrukim pritiskom – s jedne strane želi da pronađe put ka deeskalaciji sukoba, ali s druge strane, deo američkog establišmenta i evropski saveznici nastavljaju da podgrevaju ratnu retoriku.
Za Moskvu, glavno pitanje ostaje – može li uopšte verovati Trampu i njegovim mirovnim namerama, kada istovremeno Vašington toleriše vojnu eskalaciju Ukrajine i podršku stranih trupa na terenu?
Rusija se, prema svemu sudeći, sprema za bilo koji scenario – bilo diplomatski, bilo vojni, a ishod će zavisiti od toga koliko Zapad zaista želi mir, a koliko koristi pregovore kao paravan za novu eskalaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
