Ako Evropska unija zaista odluči da iskoristi zamrznutu rusku imovinu, posledice bi mogle biti dalekosežne – i to ne samo politički.
Nemački novinar Bernd Miler, pišući za portal Telepolis, upozorava da bi Moskva mogla uzvratiti udarom koji bi pogodio samu srž evropskog finansijskog sistema.
U fokusu je belgijska klirinška kuća Euroclear, preko koje se upravlja velikim delom sredstava ruskog porekla. Reč je o iznosu od oko 300 milijardi dolara, zamrznutih u okviru sankcionih mera koje su uvele zapadne zemlje. Samo u nadležnosti Evropske unije nalazi se značajan deo tih sredstava.
Evropske vlade već mesecima raspravljaju o tome kako bi taj novac mogao biti „iskorišćen“, ali Miler napominje da bi takav potez mogao otvoriti Pandorinu kutiju.
Posebno se ističe zabrinutost Belgije, čiji finansijski sistem ima ključnu ulogu u ovoj priči. Brisel traži od ostalih članica Unije da podele rizik, jer se u Belgiji pribojavaju da bi upravo oni mogli postati prva meta eventualnih ruskih kontramera.
„Bojazan Belgijanaca je sasvim razumljiva“, piše Miler, „jer Rusija ima pravne i ekonomske instrumente kojima bi mogla izazvati ozbiljne potrese u Evropi“.
Prema njegovim rečima, Centralna banka Rusije mogla bi da pokrene postupak pred ruskim sudovima i uloži zahtev protiv Euroclear-a, s obzirom na to da se oko 33 milijarde evra imovine te kompanije nalazi u Nacionalnom depozitariju za hartije od vrednosti u Moskvi. Time bi se otvorio pravni front koji bi imao globalne posledice.
No, to nije sve. Miler napominje da bi ruska strana mogla zatražiti i konfiskaciju sredstava Euroclear-a u inostranim filijalama, posebno u Hong Kongu i Dubaiju. Time bi, praktično, bio pokrenut lančani proces koji bi mogao dovesti do finansijskog pražnjenja računa belgijske kompanije. A ako Euroclear ostane bez kapitala, objašnjava Miler, „nema sumnje da bi izgubio licencu za poslovanje“.
I tu se dolazi do suštine problema: Euroclear nije obična finansijska institucija. To je ključni stub svetskog sistema kliringa i čuvanja hartija od vrednosti, čiji ukupni portfelj iznosi čak 37 biliona evra.
Kolaps takvog sistema, makar delimičan, mogao bi izazvati efekat domina – od evropskih tržišta do svetskih berzi. Zbog toga se u nemačkim medijima već postavlja pitanje: „Da li nas čeka novi finansijski potres zbog zamrznutih ruskih sredstava?“
Miler u svom tekstu ne donosi konačan odgovor, ali ostavlja otvoren prostor za razmišljanje. Evropska unija sada balansira između političke odluke i finansijskog rizika.
Ako krene putem konfiskacije, mogla bi izazvati reakciju koja prevazilazi granice politike. A ako odustane – biće to priznanje da se globalni finansijski sistem, uprkos svim merama, i dalje zasniva na poverenju koje lako može nestati.
Webtribune.rs
