Šef diplomatije EU Žozep Borelj 22. jula je saopštio da će Evropska komisija dobiti prvu tranšu od prihoda od ruske imovine blokirane u zemljama EU početkom avgusta.
Prva tranša od 1,4 milijarde evra namenjena je kupovini granata i PVO sredstava za Ukrajinu. Rusija ističe da je to kršenje međunarodnog prava i da će uzvratiti na ove postupke.
Ovaj potez evropskih vlasti mogao bi da ima različite posledice.
Evropska unija je odluku o predaji prihoda od ruske imovine Ukrajini donela maja ove godine kada je odlučeno da će Kijev dva puta godišnje dobijati sredstva od neto prihoda od zamrznute ruske imovine.
Već je poznat način prenosa prve tranše Kijevu: depozitori će usmeriti prihod u Evropski fond za mir, a odatle će se rasporediti za finansiranje isporuka municije, PVO sredstava, kao i za podršku proizvodnje oružja za Ukrajinu.
Transfer novca biće izvršen početkom avgusta. Pored toga, objavljeno je da će
ambasadori EU razmotriti mogućnost neograničene imobilizacije, odnosno neograničenog produženja sankcija protiv ruske imovine.
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Kanada zamrzle su rusku suverenu imovinu ukupne vrednosti oko 300 milijardi dolara. Oko 4-5 milijardi evra je pod jurisdikcijom SAD, a najveći deo je u Evropi, kod belgijskog depozitorijuma „Euroklir”.
Posebno, zapadne zemlje su blokirale imovinu ruskih fizičkih lica koja se nalaze na sankcionim spiskovima.
Sama ruska imovina na Zapadu ostaje neprikosnovena i zapadne zemlje ne mogu da promene pravo vlasništva koje se odnosi na njih.
Čak i kada bi našli način da se ovo promeni, presedan bi doveo do kolapsa celog finansijskog i ekonomskog sistema, jer je zasnovan na principu neprikosnovenosti privatne svojine.
Istovremeno, upravo je na traženje takvih načina pozvao ukrajinski lider Vladimir Zelenski kada je na sastanku britanskog parlamenta u julu izrazio nadu da će rezolucija o zapleni prihoda od ruske imovine u budućnosti pomoći Kijevu da dobije i samu imovinu.
Moguća dva odgovora Rusije
Na Zapadu razmatraju dve moguće varijante odgovora Moskve: Rusija bi mogla da konfiskuje prihode od stranih hartija od vrednosti, koje se čuvaju na računima „S”. Uplate za imovinu koja je blokirana na njima mogu biti konfiskovane u korist države. Takođe, zemlja može da blokira vanberzansku imovinu, koja pripada neprijateljskim zemljama.
Sama Rusija je upozoravala da će odgovor biti recipročan i srazmeran.
Ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina 2022. godine uvedeni su računi tipa „S” kao odgovor na zapadne sankcije. Ovi računi su potrebni radi uplate na njih novca za hartije od vrednosti ruskih emitenata, koji pripadaju strancima.
Podizanje novca sa njih moguće je samo uz dozvolu vladine komisije. Iznos koji se čuva na njima je nepoznat, ali, prema zvaničnim podacima, okvirno je jednak vrednosti ruske imovine blokirane na Zapadu.
U Rusiji ne postoje državni evropski ili američki aktivi u srazmernoj visini. Istovremeno, ima ulaganja zapadnih investitora u rusku privredu, i imovine u vidu udela u svojini, te i to se može iskoristiti u svojstvu odgovora.
Trenutno je u Rusiji registrovano nekoliko tužbi preduzetnika protiv kompanije „Euroklir” kako fizičkih, tako i pravnih lica. Među njima tužbe su podneli banke VTB i MKB, a nekoliko investitora podnelo je kolektivnu tužbu.
Reakcije na zaplenu ruske imovine
Dejstva EU koja se tiču konfiskovanja ruske imovine osudila je Kina. U aprilu je objavljeno da su Kina, Saudijska Arabija i Indonezija apelovale na članice EU da odustanu od ovih mera. Istovremeno, tokom sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina sa kineskim liderom Si Đinpingom u maju, strane su izjavile da inicijative za zaplenu aktiva i vlasništva stranih država nisu u skladu sa osnovnim principom međunarodnog prava i da u tom slučaju zemlje imaju pravo na primenu uzvratnih mera.
Pored toga, Kina nastavlja da ulaže u zlato, smanjujući rezerve u američkoj valuti.
Prema rezultatima iz 2023. godine, Kina je postala najveći kupac ovog dragocenog metala u svetu, nastavivši tendenciju i 2024. godine. U aprilu je udeo zlata u rezervama u Kini dostigao 4,9 odsto što je postao maksimum od 2015. godine.
Na taj proces nije uticao samo presedan sa zamrzavanjem ruske imovine, već i napeti odnosi Pekinga i Vašingtona kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.
U Moskvi su naglasili da mere koje je EU usvojila za konfiskaciju ruske imovine predstavljaju krađu.
Moskva će raditi na mogućnosti pravnog gonjenja ljudi koji su povezani sa usvajanjem i realizacijom ovih odluka. U Rusiji podvlače da je to gaženje međunarodnog prava, ali i principa neprikosnovenosti svojine.
(Sputnjik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
