Vest da su ruski vlasnici pristali na prodaju svog udela u Naftnoj industriji Srbije, tačno 56,15 odsto akcija, u domaćim energetskim krugovima odjeknula je brže nego što se očekivalo.
Dok se o ovakvim stvarima obično govori diskretno, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izašla je pred kamere sa kratkom, ali vrlo jasnom porukom: Proces je pokrenut i radi se o ozbiljnim kompanijama koje vode jednako ozbiljne razgovore.
Upravo zbog toga, kako je naglasila, ime treće strane zasad se ne iznosi, jer ništa nije finalizovano, a mnogo toga može da se promeni usput, čak i u poslednjem trenutku.
U njenim rečima provukla se i jedna vrsta upozorenja, onako usput, da javnost ne treba da brine – sve se odvija transparentno i u okviru redovnih procedura. Deluje jednostavno, ali iza te jednostavnosti krije se šira slika: Rafinerija mora da nastavi da radi bez prekida i mora da se obezbedi novi tok sirove nafte, jer bez toga ceo sistem ulazi u zonu nepoželjnih izazova.
Ministarka je podsetila na situaciju sa Janafom, kada 43 dana nijedna kap sirove nafte nije stigla u Srbiju, a potrošači to nisu primetili. To se desilo samo zato što je, kako kaže, u pozadini vođen čitav niz priprema da bi se izbeglo svako iznenađenje.
Dok je pažnja javnosti uglavnom bila usmerena na prodaju udela, jedna važna informacija tiho je provučena kroz njen nastup. NIS je preko advokata u SAD podneo zvaničan zahtev američkoj vladi za produženje licence, kako bi se omogućio dalji transport sirove nafte i nesmetan rad rafinerije.
To je trenutak u kojem se priča naglo okreće, jer odjednom više nije reč samo o domaćim pitanjima već o čekanju odluke koja dolazi iz Vašingtona – a za koju se ne zna kada će stići, niti kako će izgledati.
Ministarka je kratko objasnila da je srpska strana uključena u sve predloge koji su prosleđeni američkoj administraciji i da se sada čeka samo odgovor. U energetici je to uvek najtiši deo procesa, onaj u kome se dani razvlače, a odluke imaju težinu koja se ne meri samo brojkama.
Sagovornici u industriji već se pitaju šta će ova promena značiti na duži rok i kako će se novi vlasnički odnosi odraziti na stabilnost snabdevanja, jer 56,15 odsto nije samo broj – to je komandna poluga celog sistema.
Ipak, dok se zvanični odgovori još ne čuju, ostaje prostora za više tumačenja. Možda je ovo najava mirnije faze za domaću energetsku scenu, a možda samo uvod u novu rundu prilagođavanja koje potrošači neće videti, ali će eksperti svakako osetiti.
U svakom slučaju, priča je otvorena i teško da će se završiti jednim saopštenjem – što je, na kraju, i očekivano kada se radi o sektoru koji nikada ne miruje.
