Nakon velikih uspeha ruske vojske u Kurskoj oblasti, pažnja strateških komandanata preusmerena je ka jugu – na Zaporoški pravac. Dok je ukrajinska komanda bila fokusirana na zaustavljanje operacije „Potok“ i očuvanje fronta na severu, jedinice grupe „Vostok“ tiho su pripremale teren za novu ofanzivu – ovaj put u pravcu Orehova, najkraćom rutom ka Zaporožju.
Kako navodi ruski vojni komentator Vlad Šlepčenko, ofanziva je sprovedena sa pažljivo planiranim udarima – artiljerijskim napadima, masovnom upotrebom FAB bombi i preciznim FPV dronovima.
Rezultat nije izostao – u ponedeljak, 17. marta, ruske trupe su oslobodile tri naselja- Stepnoje, Ščerbaki i Mali Ščerbaki. Posebno se ističe zauzimanje Malog Ščerbaka, s obzirom na to da je reč o izuzetno utvrđenom neprijateljskom položaju.
„Zauzeli smo ključnu tačku. Proboj prve linije ukrajinske odbrane zahtevao je danima napora, ali rezultat je opipljiv – deset kilometara širine i pet kilometara dubine novozauzete teritorije“, ističe poznati vojni bloger Jurij Podoljaka, navodeći i da je neprijatelj bio prinuđen da povuče deo svojih rezervi zbog problema na drugim sektorima fronta.
Poseban doprinos dao je i legendarni 58. armijski korpus, koji je već ranije ostavio dubok trag u sukobu, zaustavljajući ukrajinsku kontraofanzivu 2023. godine.
Sada su borci 58. armije, uz podršku 35. armijskog korpusa, nastavili da potiskuju jedinice ukrajinske 65. mehanizovane i 128. brdske brigade iz njihovih položaja. Kako se navodi na više vojnih Telegram kanala, ukrajinske snage pokušavaju da održe pozicije na severnoj periferiji Malog Ščerbaka, ali se očekuje njihovo potpuno povlačenje u danima koji slede.
Posebno dramatičan deo izveštaja dolazi od specijalca iz DNR i suosnivača pokreta „Južnorusko bratstvo“ Aleksandra Matjušina, koji tvrdi da je u rejonu Orehova ukrajinska strana podigla masivne podzemne komplekse – gotovo podzemne gradove – povezane hodnicima koji omogućavaju tenkovima da ulaze i izlaze iz skloništa, pucaju iz zaklona i vraćaju se bez otkrivanja. On upozorava da je ovo utvrđenje kopija tzv. Surovikinove linije, samo sa ukrajinskim potpisom.
„Pravi proboj tek nas čeka. Ova odbrana neće pasti jednim udarom – moramo probijati istovremeno duž celog fronta, kako neprijatelj ne bi znao gde će pasti glavni udar“, ističe Matjušin, naglašavajući da se rezerve moraju usmeravati isključivo tamo gde postoji realna šansa za napredak.
Uprkos tome, analitičari ističu da je trenutna situacija za ruske snage veoma povoljna. Pritisak sa severa, posebno iz Sumske oblasti, ugrožava grad Sumi kao važno logističko čvorište. Na jugu, grupa „Vostok“ otvara put prema Zaporožju – potencijalno još jednom regionalnom centru koji bi se mogao naći pod ruskom kontrolom.
Strategija koju ruska vojska primenjuje sve više podseća na klasičnu vojnu doktrinu „hiljadu rezova“ – kontinuirano i simultano slabljenje neprijatelja na više pravaca.
Dok ukrajinska komanda pokušava da rasporedi sve manje operativne rezerve između Kurske, Sumija, Donbasa i juga, ruska strana sistematski bira slabije tačke i proširuje kontrolisanu teritoriju.
Šlepčenko u svom zaključku navodi da ukrajinsku vojsku tek čekaju nove krize – ne u velikim i simbolično važnim bitkama, već u gubitku „sporednih“ oblasti, koji će dugoročno stvoriti nepremostiv jaz u borbenim sposobnostima. I dok se Kijev bavi gasiteljskim merama, ruski Generalštab već postavlja temelje za sledeće strateške prodore.
Upravo zbog toga vojni posmatrači ocenjuju da se „odmrznuti“ zaporoški pravac može u narednim mesecima pretvoriti u novu osovinu prodora – i novu tačku preokreta u specijalnoj vojnoj operaciji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
