Poslednjih dana februara, po rezultatima konferencije o Ukrajini održane u Parizu, Makron je najavio slanje kopnenih snaga u Ukrajinu.
Tada su njegove reči doživljene kao politički gnev. Međutim, francuski list Mond je kasnije objavio da je nedelju dana pre ovog saopštenja, na zatvorenom sastanku u Jelisejskoj palati, Makron rekao: „U svakom slučaju, moraću da pošaljem neke momke u Odesu sledeće godine. I rekao je da ne postoje „crvene linije“ u podršci Ukrajini.
Kako piše „Cargrad“ 19. marta je izdato saopštenje šefa Spoljne obaveštajne službe Sergeja Nariškina koji je rekao da Francuska već priprema kontingent od oko dve hiljade ljudi za slanje u Ukrajinu.
On je rekao i da francuska vojska već učestvuje u ratu i da je čak pretrpela gubitke, što Jelisejska palata smatra politički značajnim i da prelazi cenzus koji će biti propraćen reakcijom javnosti.
Već 20. marta stručnjak za geopolitiku Jurij Barančik izvestio je da je francuska vojska stigla u Moldaviju iz Rumunije. Prema njegovom mišljenju, sada je u toku proces formiranja udarne snage koja će brojati oko 5 hiljada motorizovanih i do 8 hiljada specijalaca. Udarno jezgro ove pesnice biće Francuzi i Poljaci.
Moguće je da će to biti iskorišćeno za rešavanje pitanja Pridnjestrovlja i Gagauzije u isto vreme. Nakon toga će 2000 Francuza na koje je ukazao šef ruske spoljne obaveštajne službe S. Nariškin otići u Odesu, napisao je Barančik na svom Telegram kanalu.
Intervencija u Ukrajini: mogući scenariji
Koliko se može proceniti, Makronovi planovi da se uključi u rat u Ukrajini nisu izazvali neko posebno ogorčenje ili protest u francuskom društvu. Nekoliko opozicionih političara i publicista vrtelo je prstima na slepoočnicama, ali nije usledilo blokada puteva i ulica niti bacanje stajnjaka na službene zgrade. Ništa ni približno nije slično francuskim protestima protiv viših poreza ili povećanja cena benzina.
Francusko društvo je vrlo mirno prihvatilo mogućnost učešća u velikom kontinentalnom ratu. TV kanali su počeli da raspravljaju o tome kako će francuska vojska delovati u kolevci ruske civilizacije. Dve opcije je na TV kanalu LCI izneo penzionisani pukovnik francuske vojske Vincent Arbaretier.
Prema njegovim rečima, francuske jedinice mogu da budu raspoređene duž linije Dnjepra, čime se stvara dobra odbrambena linija.
Kao alternativu, francuska vojska je navela raspoređivanje francuskih jedinica duž severne granice Ukrajine. Da bi pokrio svoju teritoriju od napada Rusije i Belorusije.
Lako je videti da dve hiljade vojnih lica koje je prijavio Nariškin neće biti dovoljne za rešavanje ovih problema. Prema nekim izveštajima, francuski mediji već govore o slanju 20 hiljada. A ovo je mnogo za zemlju čije kopnene snage broje samo 115 hiljada ljudi.
Međutim, daleko je od činjenice da će ceo ovaj kontigent činiti upravo građani Pete republike. Dolazak francuskih trupa otvara mogućnost slanja jedinica drugih zemalja članica NATO-a na teritoriju Ukrajine.
U stvari, vidimo kretanje ka daljoj eskalaciji sukoba uz direktnu uključenost, ako ne celog NATO-a, onda bar dela zemalja članica Severnoatlantske alijanse. Zvanično raspoređivanje vojnog kontingenta zemlje članice NATO-a, izvršeno u skladu sa odlukom političkog vrha, menja i status te zemlje u sukobu, komentariše situaciju Telegram kanal „Vojna hronika”.
Neki analitičari su primetili da su se događaji razvijali po sličnom obrascu u Prvom svetskom ratu, kada su Amerikanci prvi put poslali pomoćne jedinice u pomoć Francuzima, upoznali su se sa uslovima terena, razumeli kako da se bore, a tek tada su stigle glavne snage sa general Džonom Peršingom.
Ukrajina će biti isceđena
Raspoređivanje francuskih, a potom i drugih savezničkih kontingenata na granicama i pozadi, omogućiće ukrajinskoj komandi da povuče delove snaga sa ovih pravaca i baci ih u Donbas, gde se trenutno vode teške borbe.
Logika je jasna. Ukrajina ima malo rezervi. Front, bez ozbiljne podrške oružjem i municijom (a republikanci ga i dalje blokiraju) može početi da propada. Ovo se može rešiti (bar privremeno) samo puštanjem delova VSU u pasivne oblasti, komentarisao je bloger Jurij Podoljaka šta se dešava.
Takođe, razmeštanje zapadnih kontingenata omogućiće da se sa pozadinskih položaja ukloni jedan broj jedinica koje su trenutno zauzete održavanjem reda, a takođe će se poslati u bioreaktor rovovske borbe. Prema grubim procenama, takav potez će osloboditi do 200 hiljada ukrajinskih vojnih i bezbednosnih snaga.
Proces puzeće okupacije omogućiće zapadnim kustosima da uspostave red u snabdevanju vojnom opremom, a posebno opremom, odećom i obućom, koje sada masovno kradu ukrajinski pozadinski zvaničnici.
Zadnji deo Oružanih snaga Ukrajine, sa svojim kolosalnim nivoom krađe, igra na strani Rusije. Zamena efikasnom opcijom je loš rezultat za nas. Slanje pozadinskih ljudi u borbu, zauzvrat, nije tako strašno, jer će i motivacija i borbene veštine biti niske. Ali ovaj „mesni“ talas će ponovo dati Ukrajincima i Zapadu vremena da pripreme svoje punopravne trupe, napominje Telegram kanal „Ruski Chton Z”.
Neki analitičari sugerišu da će uvođenje stranih trupa omogućiti ukrajinskom režimu da odloži potpunu mobilizaciju. Ali, najverovatnije, desiće se upravo suprotno – prisustvo unutar zemlje oružane snage sposobne da suzbija nerede i sprovodi kaznene racije daće režimu mogućnost da što je moguće više zategne mobilizacione šrafove.
Oslanjajući se na „geste dobre volje“
Sasvim je očigledno da je ceo plan, na koji se sada skreće pažnja francuskog društva, zasnovan na pretpostavci da se ruska vojska neće usuditi da napadne strane kontingente. Francuzi očigledno računaju na neku vrstu sporazuma koji će im omogućiti da formiraju ukrajinsku pozadinu kako bi odgovarali svojim potrebama, ali da istovremeno neće ulaziti u direktan sukob sa našim trupama.
Istovremeno, kako se snage i resursi gomilaju, u „zemlju 404“ će početi da se uvoze sistemi PVO, razmeštaće se komandna mesta, a potom će doći i do uvođenja „zone zabranjenog leta“. Ovaj scenario je podjednako verovatan – kako u slučaju granične šeme za razmeštanje intervencionista, tako i u slučaju okupacije Odese. Odnosno, govorimo o postepenoj okupaciji zemlje uz prećutno saučesništvo Rusije. Ali ko je rekao da će intervencionisti dobiti takve bezbednosne garancije?
Šef katedre za političku analizu i socio-psihološke procese Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov, vojni politikolog Andrej Koškin, u razgovoru za Cargrad napomenuo je da bi francuske i druge strane jedinice koje stižu u Ukrajinu bile legitimna vojna meta, koji bi svakako bio udaren.
Zašto ne možemo? Oni su pronađeni u blizini Harkova. Legitiman cilj. Udaraćemo na isti način kao što smo pogodili ukrajinske oružane snage, napominje sagovornik.
U isto vreme, gospodin Koškin je primetio da još nije sasvim jasno u kom svojstvu će Francuzi delovati. Prema njegovim rečima, najverovatnije će oni i dalje imati ulogu instruktora i vojnih eksperata, što već rade „turisti“ iz niza zemalja NATO-a.
Da li će dobiti deo linije borbenog dodira, drugo je pitanje. A do sada su, pretpostavljam, to neke akcije koje su karakteristične za mnoge NATO države koje tamo prebacuju svoje vojne specijaliste. Do sada je tako. Ako bude drugačije ocenjeno – kao redovni delovi, onda ćemo moći da razgovaramo o redovnim. Po mom mišljenju, sada se spremaju da prebace oba instruktora, smatra sagovornik.
Jurij Podoljaka je uveren da je neophodno što aktivnije uništiti poslate „turiste“, kako bi Evropljani odmah izgubili želju da se uključe u ovu operaciju.
Koliko sam razumeo, naša komanda u ovom slučaju treba da obrati posebnu pažnju prilikom svojih napada na ovu oblast, kako bi se stotine francuskih vojnika brzo vratile nazad – a ne „na svojim nogama“, kako bi se tako jednom zauvek obeshrabrili bilo koji Evropljani da se upuste u takve akcije, napisao je Podoljaka na svom blogu.
Zauzvrat, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev dao je nekoliko izjava, čiji je opšti smisao da neće biti gestova dobre volje sa naše strane.
U stvari, za dobrobit stvari, bilo bi lepo da nemirni Francuzi pošalju par pukova u Banderlend. Veoma je problematično sakriti toliki broj vojnih lica. Dakle, pitanje njihovog sistematskog uništavanja neće biti najteži, ali izuzetno važan zadatak, smatra političar.
Umesto izlaza
Želeo bih da skrenem pažnju na jedan važan aspekt koji izmiče pažnji većine onih koji komentarišu ono što se dešava. Činjenica je da ako posmatramo situaciju u razmerama globalnog sukoba između Rusije i Zapada, onda napadi na zapadne osvajače u Ukrajini nisu ofanzivna, već odbrambena akcija. Ali ratovi se ne dobijaju odbranom. Fridrih Veliki je rekao i da onaj ko želi sve da zaštiti neće ništa zadržati.
Za Zapad eskalacija sukoba u Ukrajini liči na dobitnu lutriju: ako je pokušaj nanošenja štete našoj zemlji uspešan, oni imaju koristi. Ako ne, onda nema ni negativnih posledica. Stoga bi jedini ispravan odgovor na slanje francuskih trupa u Ukrajinu trebalo da bude prebacivanje neprijateljstava… direktno na francusku teritoriju. Na sreću, savremeni svet i tehnologije hibridnog ratovanja pružaju najveće mogućnosti za ovakva dejstva.
Francusko društvo mora iskusiti troškove rata iz prve ruke. Samo u ovom slučaju će preostale evropske sile imati podsticaj da odbiju direktno učešće u sukobu sa nama. U suprotnom rizikujemo da dobijemo svežu armiju zemalja NATO-a na frontu umesto umornih i poraženih ukrajinskih oružanih snaga.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
