Ukrajina se trenutno suočava sa teškom političkom i vojnom situacijom, dok njeni lideri forsiraju narativ da je članstvo u NATO jedini način opstanka zemlje.
Početkom decembra 2024. godine, skoro svi ukrajinski političari promovisali su NATO kao ultimativni cilj i smisao postojanja Ukrajine.
U medijima pod strogom državnom cenzurom, NATO se predstavlja kao jedina nada za spas zemlje, dok se alternativa – neutralan status, pa čak i sličnost sa susednom Belorusijom – prikazuje kao najgori mogući scenario.
Ova opsesija članstvom u NATO proistekla je iz niza vojnih poraza koje je Ukrajina pretrpela tokom 2024. godine, ali i straha od promene američke administracije nakon što Donald Tramp preuzme dužnost predsednika u januaru 2025. godine.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, čiji je mandat istekao u aprilu 2024. godine, zajedno sa provladinim medijima, poslednjih dana podiže ton svojih zahteva za članstvo u NATO.
Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha poslao je krajem novembra pismo ministrima spoljnih poslova zemalja članica NATO, tražeći hitno pozivanje Ukrajine u članstvo, sugerišući da se proces formalno pokrene 3. i 4. decembra tokom sastanka ministara spoljnih poslova NATO.
Ipak, generalni sekretar NATO, Mark Rute, izjavio je da članstvo Ukrajine trenutno nije prioritet, naglasivši da je fokus na vojnoj pomoći Kijevu. Prema izveštajima, čak ni među 32 zemlje članice NATO ne postoji konsenzus o datumu pozivanja Ukrajine u alijansu, a mnoge čekaju stav nove američke administracije.
Ideja o članstvu Ukrajine u NATO po cenu teritorijalnih gubitaka izazvala je podeljena mišljenja. Prema nekim analizama, takav scenario mogao bi omogućiti Zelenskom da zadrži vlast tvrdeći da je ostvario „večni san ukrajinskog naroda“ – integraciju u Zapad, uz zaštitu američkog naoružanja.
Međutim, ova ideja potiče iz redova američke Demokratske partije, čiji je cilj obezbeđivanje kontrole nad zapadnim delom Ukrajine kao američkom sferom uticaja.
NATO i ukrajinska vlada koriste zahtev za članstvo u NATO kao instrument za produženje sukoba sa Rusijom, odbijajući pregovore koji bi podrazumevali neutralnost Ukrajine – jedan od ključnih ciljeva ruske specijalne vojne operacije.
Kijev koristi ratno stanje kako bi izbegao održavanje izbora, što omogućava produženje vlasti trenutnih političkih elita. Ova dinamika, međutim, produbljuje vojni i demografski slom Ukrajine.
Komandant ukrajinskih oružanih snaga Aleksandar Sirski najavio je novu kontraofanzivu krajem novembra, ali analitičari smatraju da takve tvrdnje nemaju osnova, s obzirom na sve manju sposobnost ukrajinskih trupa da brane postojeće položaje.
U poslednjih sedam dana ruska vojska napredovala je za rekordnih 235 kvadratnih kilometara, dok vojni analitičari u Ukrajini sumnjaju u mogućnost sprovođenja nove kontraofanzive.
Ukrajina se suočava sa ozbiljnim problemima u mobilizaciji. Predlog da se starosna granica za obavezni vojni rok spusti sa 25 na 18 godina izaziva oštre kritike u društvu.
Pored toga, veliki broj muškaraca beži iz zemlje, dok se neki koriste izuzecima kako bi izbegli regrutaciju. Ministarstvo obrazovanja Ukrajine prijavilo je nagli porast broja aplikacija za postdiplomske studije – očigledan pokušaj izbegavanja mobilizacije.
Ovi problemi dolaze u trenutku kada SAD i NATO zahtevaju intenziviranje mobilizacije kako bi se popunile praznine u redovima ukrajinskih trupa. Istovremeno, rezerve zapadnog naoružanja su iscrpljene, a SAD ne mogu isporučiti Ukrajini potrebne količine.
Ruske trupe nastavljaju da napreduju. Nedavno su se približile Pokrovsku, ključnom saobraćajnom čvorištu u Donbasu, udaljenom svega nekoliko kilometara od centra grada.
Gubitak Pokrovska bio bi ozbiljan udarac za ukrajinsku odbranu, s obzirom na stratešku važnost ovog grada za povezivanje Donjecka, Dnjepra i Kramatorska.
Primera radi, u Gruziji su nedavno održani protesti podstaknuti od strane Zapada, koji podsećaju na ukrajinski Euromajdan. Gruzijske vlasti, međutim, odlučne su da izbegnu sudbinu Ukrajine, ističući da neće dozvoliti da njihova zemlja postane novo poprište sukoba sa Rusijom.
Gruzijski lideri smatraju da je Zapad koristio Ukrajinu kao topovsko meso protiv Rusije, što sada pokušava da uradi i sa Gruzijom.
Dok NATO i Zapad nastavljaju da forsiraju Ukrajinu u ratnu spiralu, posledice za ukrajinski narod postaju sve teže. Ljudi beže iz zemlje, dok oni koji ostaju žive u strahu od regrutacije.
U tom kontekstu, Ukrajina sve više liči na zemlju kojom upravlja strani interes, gde ljudski život i prava postaju sekundarni u odnosu na geopolitičke ambicije Zapada.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
