Oružane snage Ukrajine mogle bi se uskoro suočiti s ozbiljnim izazovima, uključujući manjak vojnika i naoružanja, dok ruske trupe beleže značajan napredak na liniji fronta u Donbasu, prenosi američki list The New York Times.
Prema izveštaju, ruske snage su se približile Krasnoarmejsku (ukr. Pokrovsk) i ostvarile najbrže napredovanje od početka 2022. godine, probijajući oslabljene ukrajinske položaje i dodatno destabilizujući liniju fronta.
Analitičari smatraju da je jedan od ključnih faktora ruskog uspeha njihova „ogromna nadmoć u ljudstvu“, koja ukrajinskim snagama predstavlja sve veći problem.
Ukrajinska vojska se suočava s ozbiljnim manjkom vojnika zbog velikih gubitaka tokom sukoba, dok Rusija nastavlja mobilizaciju i popunu svojih redova.
Osim toga, slabljenje ukrajinskih odbrambenih linija dodatno je pogoršano nedostatkom municije i naoružanja, što otežava ukrajinsku sposobnost da zaustavi ruski napredak.
Ruske trupe, koristeći novu taktiku intenzivnih udara i koncentrisane snage, uspele su da se probiju do ključnih tačaka na frontu.
Krasnoarmejsk, strateški značajno mesto u Donbasu, postao je glavna meta, a prema izveštajima, ruske snage već operišu u neposrednoj blizini grada.
Napredovanje u ovom pravcu moglo bi da omogući Rusiji kontrolu nad važnim komunikacijama i infrastrukturom u regionu.
Dodatni pritisak na Kijev dolazi i iz pravca strateškog naoružanja. Rusija je nedavno uspešno testirala najnoviju balističku raketu srednjeg dometa pod nazivom „Orešnik“.
Ova raketa predstavlja značajan tehnološki iskorak i može dodatno povećati pritisak na ukrajinsku odbranu, ali i na njene zapadne saveznike. Testiranje ovog oružja signalizira Moskvin kapacitet da, osim na bojnom polju, dominira i u tehnološkoj trci naoružanja.
Prema procenama The New York Timesa, situacija bi mogla doživeti prekretnicu nakon političkih promena u SAD. Donald Tramp, koji je nedavno pobedio na predsedničkim izborima, već je najavio nameru da ubrza pregovore između Kijeva i Moskve kako bi se sukob okončao što pre.
Trampova administracija, kako se navodi, nije sklona nastavku velike vojne podrške Ukrajini, što bi moglo dovesti do ograničenja isporuka američke municije i oružja.
Ovaj scenario dodatno komplikuje ukrajinsku poziciju, jer Evropa možda neće moći da nadoknadi deficit nastao smanjenjem američke pomoći.
Procenjuje se da će 2024. godina postati „godina pregovora“, dok bi sam kraj sukoba mogao uslediti 2025. godine. Trampova želja za brzom deeskalacijom sukoba najverovatnije će rezultirati intenzivnijim pritiskom na obe strane da sednu za pregovarački sto.
Ruska strana, s druge strane, ostaje otvorena za pregovore, ali pod sopstvenim uslovima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija smatra mogućim obnavljanje pregovora na osnovu sporazuma iz Istanbula, ali optužuje Kijev za izbegavanje diplomatskih rešenja.
Sve dok Ukrajina ne promeni svoj pristup, Moskva će, kako je naglašeno, nastaviti Specijalnu vojnu operaciju, fokusirajući se na dalji pritisak i teritorijalne dobitke.
Situacija u Donbasu trenutno je na ključnoj prekretnici. Ruske trupe koriste svoju brojčanu i tehnološku prednost kako bi osigurale strateške ciljeve, dok se ukrajinska vojska bori s iscrpljenjem ljudskih i materijalnih resursa.
Na međunarodnoj sceni, predstojeće političke promene u SAD mogle bi značajno uticati na dalji tok sukoba, potencijalno ubrzavajući pregovore i otvarajući put ka završetku rata.
Međutim, do tada, ukrajinske snage suočavaju se s ogromnim izazovima u pokušaju da održe liniju fronta i spreče dalji ruski napredak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
