Ešaloni protivvazdušne odbrane, bezbednost na visokom nivou, savremeni tehnički objekti, ukratko, pravi vojni grad. Tako izgleda vazdušna baza Hmejmim pet godina pošto su ruski piloti došli u Siriju.
Hmejmim je postao primer ne samo za rusku vojsku, već i za druge zemlje koje se u izgradnji sličnih objekata vode iskustvom Ministarstva odbrane Rusije. Nedavno je Damask obećao Moskvi još osam hektara zemlje za zdravstveni centar za vojno osoblje.
[adsenseyu1]
Od malog aerodroma do neosvojive tvrđave
Izgradnja najveće ruske inostrane vazdušne baze započeta je 2015. godine, kada je u Siriju poslata grupa vazdušnih snaga kao podrška vladinim snagama u ratu protiv terorista Islamske države. Za to je iskorišćen međunarodni aerodrom „Basilj el Asad“ koji je udaljen 25 kilometara od grada Latakija.
OPASNOST SE PRIBLIŽAVA – NATO poslao poruku Rusiji: Ne mešajte se u prevrat u Belorusiji kao što se ni mi ne mešamohttps://t.co/73yRUPhKFd
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) August 27, 2020
Da bi se putnički aerodrom prilagodio za upotrebu borbenih aviona, bilo je potrebno izgraditi novu infrastrukturu, montirati tehničku opremu aerodroma i izgraditi stambene prostorije za vojno osoblje. Ukupno je u Siriju isporučeno nekoliko stotina hiljada tona raznog tereta.
[adsenseyu4]
U početnoj fazi operacije operativnu grupu je činilo samo pedesetak borbenih sredstava: lovci-bombarderi Su-25, bombarderi Su-24 i Su-34, lovci Su-30SM, helikopteri Mi-24 i Mi-8AMTŠ. Pored toga, u Hmejmim je brzo prevezeno desetak cisterni sa gorivom.
Piloti i tehničko osoblje su se uselili u male modularne vagone, po dva ili četiri čoveka u jedan vagon. To su, u suštini, metalne prikolice sa kućnim aparatima, klima uređajem i sprovedenom vodom. U blizini su postavljene pokretne pekare, prostorije za pranje i peglanje odeće, kupatila sa kapacitetom 10 ljudi na sat. Nešto kasnije su se pojavile menze, klubovi, sportski tereni, pa čak i mini muzej posvećen istoriji vazdušne baze.
„Ovde se nalazio praktično aerodrom i služba kontrole leta bez igde ičeka“, rekao je za RIA Novosti član ekspertskog saveta kolegijuma vojno-industrijskog kompleksa Viktor Murahovski, koji je posetio vazdušnu bazu. „Sačuvana je mala sala za odlaske i dolaske, ali ona igra dosta sporednu ulogu. Glavni objekti su izgrađeni od nule. Pista je popravljena i proširena. Sada aerodrom može da primi avione teške klase, sve do strateške avijacije. Takođe je važno i to što se Hmejmim koristi kao međustanica za letove u druge regione sveta, poput Afrike“, objašnjava Murahovski.
S-400, Panciri, dronovi…
[adsenseyu1]
Posebna pažnja je posvećena bezbednosti objekta. U Siriju su prebačeni protivvazdušni raketni sistemi dugog dometa S-400, protivvazdušni sistem kratkog dometa Tor-M2 i raketni sistemi Pancir-S1. PVO baze može da uništi sve vrste vazdušnih ciljeva u dometu od 20 do 250 kilometara.
„U Hmejmimu je formirana PVO raspoređena po ešelonima“, objašnjava Murahovski. Koriste se sredstva različitog dometa i vrste. Na stalnom borbenom dežurstvu su S-400, Tor-M2 i Pancir. Pored toga postoje i protivavionski artiljerijski sistemi ZU-23. Za izviđanje, navođenje i određivanje ciljeva odgovorne su radarske stanice koje su sposobne da otkriju bilo koje vazdušne ciljeve, uključujući male dronove, rakete, pa čak i one koje su proizvedene ručno.
Bezbednosni sistem vazdušne baze ima dve linije nadzora. Spoljnu, zajedno sa ruskom vojskom, kontrolišu borci Sirijske arapske vojske. U unutrašnji sektor je zabranjen ulaz strancima. Bezbednost osiguravaju i bespilotne letelice: u isto vreme, danonoćno, u vazduhu iznad Hmejmima patrolira desetak bespilotnih aparata.
Komunikacija sa spoljnim svetom se održava svim raspoloživim sredstvima: od radio stanica sa ultrakratkim talasima do satelitskih kompleksa koji su integrisani u jedinstveni sistem, koji je deo Centra za borbenu kontrolu.
[adsenseyu4]
„Komandant grupe i štab borbene kontrole imaju direktnu komunikaciju sa Nacionalnim centrom za kontrolu odbrane u Moskvi. Komandant takođe ima takozvanu liniju za sprečavanje sukoba sa predstavnicima koalicione grupe u Iraku. Reč je o sporazumu sa Amerikancima o sprečavanju incidenata u Siriji“, pojasnio je Murahovski.
Sirijsko odmaralište
Teret za uređivanje vazdušne baze u Siriji dostavljan je morskim i vazdušnim putem. Nekolio meseci išli su tamo-vamo brojni brodovi i transportne letilice. Iako su se radovi odvijali dok je trajao žestok građanski rat i u surovim klimatskim uslovima, ruski stručnjaci su uspeli da brzo izgrade jedan od najsavremenijih i najzaštićenijih vojnih objekata na svetu.
Danas je vazdušna baza spremna da primi bilo koji tip aviona, uključujući i bombardere dalekog dometa Tu-22M3, strateške nosače raketa Tu-95 i Tu-160. Na aerodromu je postavljen centralizovani sistem za punjenje goriva, koji istovremeno može da koristi desetak aviona, a izgrađena su i visoko-zaštićena skloništa za avijacionu tehniku.
Prema procenama stručnjaka, Hmejmim može da primi i pripremi za borbena dejstva mnogo više letelica nego što se trenutno tamo nalazi. I još više nego tokom vrhunca napada na terorističke grupe.
„Avioni se mogu skloniti u sigurna skloništa“, ističe stručnjak. „U posebnim objektima se čuvaju i zalihe goriva, raketa, municije, postoji sva potrebna oprema za dopremanje raketnog i artiljerijskog naoružanja. Poznato je da su avioni u najnapetijim trenucima građanskog rata uzletali nekoliko puta dnevno sa punim borbenim opterećenjem.“
Sa stanovišta logističke podrške, ruska vojska je stvorila prilično pogodne uslove. Oni se hrane uglavnom uvoznim proizvodima, ali se i lokalna hrana dodaje u ishranu uz strogu sanitarnu kontrolu.
Nova parcela zemlje koju je sirijska vlada dodelila Rusiji, namenjena je pre svega za izgradnju zdravstvenog kompleksa.
„Centar verovatno neće koristiti samo vojna lica koja su u Siriji službeno, nego i generalno Oružane snage Rusije“, ističe Murahovski i dodaje: „Poznato je da su strana odmarališta zatvorena za našu vojsku. A sirijska obala Latakije je rajsko mesto. Ovde dolaze čak i ljudi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Meštani verovatno neće posećivati ovaj kompleks, jer već imaju sve mogućnosti za odmor na moru.“
Bilo kako bilo, za pet godina vazdušna baza Hmejmim se od malog aerodroma sa nekoliko hangara i terminala pretvorila u pravi grad sa ulicama i trgovima. Ulice su nazvane po herojima sirijske operacije ili poznatim vojskovođama. Neki od njih su Heroj Rusije general Valerij Asapov, pilot Oleg Peškov i Roman Filipov koji su poginuli u Siriji, kao i Heroj SSSR general vojske Vasilij Margelov.
