Ruske trupe uništile su eksperimentalni sistem protivvazdušne odbrane koji su razvili britanski inženjeri posebno za ukrajinske oružane snage. Incident se dogodio na teritoriji Donjecke Narodne Republike, gde je kompleks pogođen lelujaćom municijom.
Sistem PVO ugrađen je na šasiju oklopnog višenamenskog vozila Supacat HMT 600, prilagođenog za vojne potrebe. Prema objavljenim izveštajima, ova šasija je nosila lanser sa dve rakete ASRAAM prepravljene za kopnenu upotrebu.
Taktičko-tehničke karakteristike ovog kompleksa ostavljale su mnogo da se poželi, budući da su prilagođene vazdušne rakete ASRAAM mogle da pogađaju samo ciljeve na malim visinama poput bespilotnih letelica i helikoptera, što je činilo njegovu upotrebu prilično ograničenom, ali je poznato i da su takvi sistemi korišćeni da presretnu krstareće rakete.
U pitanju je prilično pragmatična improvizacija postavljanje lansera za zapadne infracrvene vođene rakete na ukrajinske kamione.
Odnosno, korišćenje raketa vazduh-vazduh na lanserima raketa zemlja-vazduh, koji je primenila Velika Britanija ugradnjom raketa AIM-132 ASRAAM na vozilo Supacat HMT 6×6.
Nekoliko „eksperimentalnih sistema protivvazdušne odbrane“ prebačeno je ukrajinskim oružanim snagama u drugoj polovini 2023. Pojavili su se u Ukrajini najkasnije u februaru 2024. godine.
Ranije takvi sistemi PVO nisu bili uključeni u snimke ruskih dronova, verovatno su korišćeni u pozadini. Nije poznato koliko je sistema trenutno u službi kijevskih snaga.
Taktičko-tehničke karakteristike i borbene mogućnosti ovog PVO sistema su veoma ograničene, raketa sa vazdušnim lansiranjem, prilagođena improvizovanom zemaljskom bacaču, sposobna je da pogađa samo ciljeve na malim visinama – bespilotne letelice i helikoptere.
Rakete AIM-132 ASRAAM mogu da pogode vazdušne ciljeve na dometu do 25 kilometara kada se lansiraju iz lovca, ali karakteristike u kopnenoj verziji nisu pouzdano poznate.
Sa druge strane, već dobro poznati Lancet je razvila ZALA Aero Group, podružnica ruskog odbrambenog giganta Koncerna Kalašnjikov.
Kompanija proizvodi dve verzije lutajuće municije, Izdelije-52 sa izdržljivošću od 30 minuta i bojevom glavom od jednog kilograma i veću Izdelije-51 koja ima izdržljivost od 40 minuta i naoružana je bojevom glavom od tri kilograma.
Lutajuća municija leti prema određenom području pomoću inercijalnog navigacionog sistema uz pomoć GLONASS-a. Po dolasku u područje, operater koristi ugrađeni elektro-optički sistem preko dvosmerne veze za prenos podataka da otkrije, prati i zaključa metu. Sistem laserskog dometa zatim kontroliše detonaciju bojeve glave.
Ukrajinski pokušaji da zaustave Lancet da lutaju municijom vatrom protivvazdušne odbrane, elektronskim ratovanjem ili protivmerama uglavnom su bili neuspešni.
Prema veb stranicama koje prate i dokumentuju vojne gubitke, ruska vojska je od početka 2022. godine u Ukrajini oštetila ili uništila 147 sistema protivvazdušne odbrane, radara, komunikacionih sistema i elektronskog ratovanja koristeći Lancet lutajuću municiju.
(Oruzjeonline)
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
