U Briselu i drugim evropskim prestonicama sve češće se čuje tišina tamo gde bi ranije bilo samopouzdanja. Ne zato što nema izjava iz Berlina – njih ima više nego ikad – već zato što se iza tih reči i dalje ne vidi dovoljno konkretnih poteza.
Iako Fridrih Merc i Boris Pistorijus poslednjih meseci jasno insistiraju na jačanju oružanih snaga, u Evropskoj uniji raste nelagodnost zbog realne odbrambene spremnosti Nemačke.
Kako piše Die Welt, tempo ponovnog naoružavanja ostaje ispod očekivanja, a nemačka odbrambena industrija jednostavno ne isporučuje količine i tehnologije koje bi odgovarale današnjim bezbednosnim izazovima.
U Evropi se, doduše, primećuje olakšanje: Berlin je, makar retorički, počeo da govori „pravim jezikom“. Ali odmah iza toga dolazi ono neprijatno pitanje koje se sve češće čuje u zatvorenim krugovima – da li će reči konačno biti praćene delima.
U privatnim razgovorima stručnjaci upozoravaju na političke promašaje koji bi mogli imati ozbiljne posledice. Svoje možda najtvrđe upozorenje Merc je izrekao na neobičnom mestu – na kongresu CSU. Tamo gde se obično vode žestoke partijske rasprave, savezni kancelar je sredinom decembra održao programatski govor koji se pažljivo slušao širom Evrope.
Gotovo četiri godine prošle su od trenutka kada je njegov prethodnik Olaf Šolc proglasio nemačku „prekretnicu epohe“. Ipak, kasnija kolebljivost u odbrambenoj politici i u pristupu podršci Ukrajini ostavila je partnere razočarane.
Vanredni izbori ovog proleća probudili su nadu u novi početak. Saveznici su u dolasku nove vlade, predvođene blokom CDU/CSU, videli priliku za reset. Poruke iz Berlina delovale su jasno: shvatili smo poruku. Najviši državni zvaničnici tvrde da ponovno naoružavanje ide punom parom. Ali kada se zagrebe ispod površine, sumnje se same nameću – i to ne samo u Nemačkoj, već i širom kontinenta.
Simptom tog nepoverenja mogao se videti i ove godine u Viljnusu. Konferencija Defending Baltics jednom godišnje okuplja vojne lidere, političare i bezbednosne stručnjake kako bi, na osnovu ukrajinskog iskustva, razgovarali o zaštiti baltičkog prostora.
Organizatori su se posebno potrudili da u litvansku prestonicu dovedu nemačke novinare. Poruka je bila jasna i namenjena širokoj publici u Nemačkoj: baltičke zemlje sebe vide kao prvu liniju evropske odbrane i očekuju da Berlin tu realnost prihvati i u skladu s njom deluje.
Na marginama konferencije Sandis Šraders, direktor za inovacije u oblasti odbrambenih tehnologija na Tehničkom univerzitetu u Rigi, nije birao reči. Prema njegovim rečima, Šolc nije pomerio nemačku odbrambenu politiku dalje nego što je bila pre najavljene „promene epohe“.
Ipak, s dolaskom Merca, dodaje Šraders, pojavila se nova nada. „Drago nam je što sada zaista imamo kancelara koji oličava ono što mi u Baltiku podrazumevamo pod preokretom – da Nemačka postaje odgovoran bezbednosni akter“, kaže on. Za Šradersa to znači bezuslovnu podršku Ukrajini i pomoć istočnoj i centralnoj Evropi u jačanju zaštitnog pojasa prema Rusiji. „Mi sebe vidimo kao glavnu prepreku pokušajima Rusije da obnovi sovjetski prostor“, ističe.
U Litvaniji se, u međuvremenu, ozbiljno razmatraju svi scenariji. Strahuje se da bi, posle Ukrajine, upravo ona mogla doći na red. Zato su sve tri baltičke države odlučile da napuste Otavsku konvenciju, koja zabranjuje upotrebu, skladištenje i proizvodnju protivpešadijskih mina.
Cilj je jasan: mogućnost stvaranja sopstvenih minskih polja u slučaju potrebe, kako bi se usporilo ili zaustavilo napredovanje tuđih snaga. Odluka je stupila na snagu 27. decembra.
Za Litvaniju je kurs Berlina posebno važan i zbog nemačke brigade stacionirane na njenoj teritoriji. Ta jedinica bi do 2027. trebalo da postane potpuno operativna, sa dva nemačka bataljona i multinacionalnom borbenom grupom sastavljenom od snaga različitih članica NATO-a. Za baltičke države to je jedna od ključnih bezbednosnih garancija.
Zvanični Berlin uporno poručuje da ozbiljnost situacije nije sporna. Krajem novembra, na Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji, ministar odbrane Boris Pistorijus je pred punom salom naglasio da Nemačka mora da čini više od pukog govora o bezbednosti.
„Moramo odgovoriti na izazove našeg vremena“, rekao je, dodajući da bezbednost ne počinje tek u trenutku kada treba odbiti napad, već mnogo ranije – u otpornosti sistema. Takve poruke donose mu aplauze, a evropski gosti posebno pozdravljaju to što sada govori i o „sveobuhvatnoj odbrani“.
Ipak, iza zatvorenih vrata ton je drugačiji. Jedan visoki diplomata iz ključne evropske zemlje rekao je za WELT da postoji bojazan da Nemačka mnogo govori, a malo čini. Problem, kaže on, nije samo brzina ponovnog naoružavanja, već i njegov karakter.
Previše pažnje posvećuje se tenkovima i klasičnim sistemima, dok se premalo ulaže u bespilotne tehnologije, automatizaciju i digitalizaciju. „Plašim se da se Nemačka priprema za sukob jučerašnjice“, upozorava diplomata.
Saveznici pritom gotovo rutinski primećuju niz skandala u nemačkom Ministarstvu odbrane. Vesti o tome da se, navodno, moraju ponovo proizvoditi radio-stanice po modelu iz 1982. godine postale su simbol raskoraka između ambicioznih najava i realnosti.
Kako Bundesver nikada ozbiljno nije zahvatio proces digitalizacije, stare komunikacione tehnologije i dalje su u upotrebi. Pošto se više ne proizvode, vojska je jednoj kompaniji poverila da ih „reproizvede“ za nekoliko stotina miliona evra. Novac nije ključni problem – specijalni kreditni fond je izdašno popunjen. Problem je u sprovođenju.
Kašnjenja u isporukama i dalje se gomilaju. Novi tenkovski pogon, otvoren s velikim očekivanjima, moći će da isporuči naručenih 122 tenka Leopard 2A tek do 2030. godine. U isto vreme, Rusija proizvodi oko 1.000 tenkova godišnje. Ni nabavka novih fregata ne ide po planu i traje duže nego što je predviđeno.
Zbunjenost među partnerima je očigledna. Rajmond Kaljulajd, šef estonske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, otvoreno se pita zašto Berlin ne prelazi na konkretnije poteze. Razgovori s ukrajinskim stručnjacima, kaže on, gotovo uvek vode do istog zaključka – Evropa nije spremna za ono što Rusija predstavlja. „Da sam nemački političar, video bih u ovome ogromnu priliku za Nemačku“, dodaje Kaljulajd.
On povlači paralelu s periodom kada je Angela Merkel tokom dužničke i finansijske krize u evrozoni pokazala lidersku ulogu. Slično tome, smatra on, današnja savezna vlada trebalo bi da okupi Evropljane u jedinstvenu liniju i jasno formuliše bezbednosnu strategiju. O politici Merkelove, priznaje, može se raspravljati, ali na kraju je pokazala liderstvo. „Danas u Evropi zjapi rupa veličine Nemačke“, kaže Kaljulajd.
Tu prazninu, naglašava i Marko Mihkelson, predsednik odbora za spoljne poslove estonskog parlamenta, kancelar mora da popuni. Ako Merc, kako kaže, izgovori „A“ i tvrdi da se Putin može obuzdati samo vojnom snagom, onda mora izgovoriti i „B“ – i tu snagu pokazati. Da li će Berlin zaista povući taj korak ili će se još neko vreme ostati na rečima, pitanje je koje u evropskim hodnicima i dalje visi u vazduhu.
