Dok se politička scena u Nemačkoj još trese posle najnovijeg poteza bezbednosnih službi, iz Vašingtona je stigla poruka koja se ne može ignorisati.
Američki državni sekretar Marko Rubio, poznat po britkom jeziku, optužio je nemačke vlasti da su prešle crvenu liniju – i to ne bilo koju.
„Nemačka je upravo dala svojoj špijunskoj službi ovlašćenja da špijunira opoziciju. To nije demokratija, već prerušena tiranija“, poručio je Rubio, reagujući na odluku Saveznog ureda za zaštitu Ustava (BFV) da čitavu partiju AfD proglasi za ekstremistički pokret.
A to nije mala stvar – taj potez praktično otvara vrata intenzivnijem nadzoru, pa čak i mogućoj zabrani stranke koja je na poslednjim izborima zauzela drugo mesto po snazi.
Rubio nije stao na tome. Iako dolazi iz zemlje koja često insistira na demokratskim principima, ovog puta ih je – ironično – branio u srcu EU. „Pravi ekstremizam ne predstavlja AfD“, rekao je, „već imigraciona politika otvorenih granica koju sprovodi politički establišment. I upravo toj politici se AfD protivi.“
Zatim je usledio jasan zahtev: „Nemačka mora da promeni kurs.“
I dok Rubio kritikuje izdaleka, nemačka scena ključa. Kopredsedavajući AfD-a Tino Krupala i Alis Vajdel ocenili su da je ovo „ozbiljan udarac demokratiji“, a da je sve politički motivisano mešanje u proces formiranja nove vlade. Ni poslanici nisu ćutali – Štefen Kotre iz AfD-a je bio još oštriji. „Kap koja je prelila čašu“, rekao je i pozvao da se BfV – ukine.
Imaju i razlog da budu ogorčeni. Brojevi su na njihovoj strani. Na februarskim izborima, AfD je osvojio 152 poslanička mesta – čak 69 više nego ranije. U isto vreme, vladajuća „semafor koalicija“ doživela je debakl: SPD Olafa Šolca izgubila je 86 mesta, Zeleni 33, a FDP nije čak ni prešao cenzus – izgubivši 91 mesto.
Ipak, uprkos svemu, lider CDU-CSU Fridrih Merc uspeo je da se krajem aprila dogovori sa Šolcem o novoj koaliciji. Bundestag bi o poverenju toj vladi trebalo da glasa 6. maja. I dok se zakulisne igre nastavljaju, vladine agencije nastupaju odlučno – sada i uz mogućnost još strožih mera prema opozicionom pokretu koji ubrzano jača.
U centru svega – pitanje legitimiteta i straha. Straha da bi sistem mogao da se uruši iznutra, jer umesto marginalizacije, AfD beleži rekorde. A sada, kad su kritike stigle čak i iz Vašingtona, jasno je da će ova politička oluja imati i međunarodne odjeke.
Ako se najjača opoziciona snaga u zemlji tretira kao bezbednosna pretnja, gde se povlači granica između borbe protiv opasnosti i gušenja političke konkurencije?
I da li je Berlin, u pokušaju da zadrži poredak, zapravo otvorio Pandorinu kutiju koja bi mogla da promeni lice nemačke demokratije u godinama koje dolaze?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
