Boris Rožin, ekspert Centra za vojno-političko novinarstvo, izneo je za KP pregled aktuelne situacije pod Kurskom, kao i stanje u ukrajinskoj vojsci (VSU) koje ukazuje na ozbiljnu krizu s rezervama i moralom.
Situacija pod Kurskom
Prema Rožinu, ruske snage uspešno napreduju na kurskom frontu, gde su ukrajinske jedinice pokušavale da izvrše nekoliko neuspešnih kontraofanziva.
Konkretno, ukrajinske diverzantsko-izviđačke grupe (DРG) pokušale su da probiju ruske linije u oblastima Veselog i Obuhovke, ali su bile zaustavljene.
Rožin ističe da je nakon ruskih uspeha kod naselja Zeleni Šljah i Ivanovke, neprijatelj pokušao da uspori ruski napredak prebacivanjem dodatnih snaga na ovo područje.
Ove pojačane borbe na kurskom frontu objašnjavaju se time što Ukrajina povlači svoje snage sa drugih delova fronta, posebno iz Donbasa, kako bi održala pozicije pod Kurskom.
Sukobi su posebno intenzivni u Sudjanskom rejonu i oko naselja Pljohovo, dok ruske trupe pritiskaju ukrajinske linije u pravcu Male Lobnje.
Inicijativa je, prema Rožinu, u potpunosti na strani ruskih snaga, a iako ukrajinske snage pokušavaju da kontratakuju, ne uspevaju da preokrenu tok borbi u svoju korist.
Rožin naglašava da je Kursk strateški važan za Kijev iz političkih razloga, što objašnjava zašto se ukrajinska vojska tako uporno drži tog položaja, iako to ide na štetu drugih područja, kao što su frontovi južno od Krasnoarmejska (Pokrovsk).
Dugoročne procene borbi pod Kurskom
Upitan da li se može očekivati skoro oslobađanje kurskog rejonskog centra Sudže, Rožin odgovara da je teško dati precizne vremenske rokove, budući da neprijatelj ima vremena da se utvrdi, a ruske snage žele da izbegnu prekomerna razaranja u gradu, koji smatraju svojim teritorijalnim delom.
Borbe će se, prema Rožinu, nastaviti, ali cilj je da se ostvari što veći napredak uz minimalne gubitke, kako ne bi bilo ugroženi uspesi na drugim frontovima.
Rast dezertiranja u ukrajinskoj vojsci
Jedan od najvažnijih problema s kojim se suočava ukrajinska vojska jeste dramatičan porast dezertiranja. Rožin navodi podatke o brojnim slučajevima kada se nova regrutacija na ukrajinskoj strani oslanja na ljude s ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput epileptičara, osoba s ravnim stopalima ili nedostatkom prstiju.
Zbog toga se sve češće dešava da novi regruti dezertiraju čim stignu na liniju fronta. Kao primer, on navodi situaciju u Ugljedaru, gde su od 30-40 novopristiglih vojnika, njih 20-25 dezertiralo u roku od 24 sata.
Dezertiranje je naročito izraženo u jedinicama teritorijalne odbrane, gde su postotci mobilizovanih visokih, a moral vrlo nizak. Ovo povlačenje i dezertiranje, posebno na linijama u Krasnoarmejsku i Kuraškovu, dovodi do toga da i iskusnije ukrajinske jedinice, suočene s povlačenjem svojih kolega, počinju da gube ključne pozicije.
Kriza s regrutima i kraj dobrovoljačkog resursa
Rožin posebno ukazuje na to da je Ukrajina iscrpla svoje dobrovoljačke resurse još 2023. godine. Danas se vojnici mobilišu na prinudan način, hvatajući civile, često ljude koji nisu fizički sposobni za borbu.
Pokušaji regrutacije među ukrajinskim emigrantima u Evropi, gde se trenutno nalazi oko 8 miliona Ukrajinaca, bili su neuspešni, prikupivši svega 200 ljudi za nekoliko meseci, što je jasan pokazatelj iscrpljenosti resursa.
Takođe, rastuća netrpeljivost prema vojnim vlastima unutar Ukrajine dovela je do sve češćih napada na automobile vojnih lica, uključujući ne samo zaposlenike teritorijalnih centara za regrutaciju (TЦК), već i obične pripadnike ukrajinskih oružanih snaga.
Pad elitnih brigada VSU
Još jedan zabrinjavajući aspekt ukrajinske vojske je nestajanje elitnih brigada. Rožin navodi da je ostalo samo nekoliko takvih jedinica koje su učestvovale u borbama još od 2014. godine.
Jedna od njih, 72. odvojena mehanizovana brigada, branila je Ugljedar, ali je pretrpela teške gubitke, naročito u svom oficirskom sastavu.
Druga, 47. mehanizovana brigada, opremljena američkim Abramsima i Bredlijevima, borila se kod Avdejevke, ali je sada povučena s tog fronta i prebačena pod Kursk.
Njeni preostali vojnici sada se suočavaju s novim izazovima na kurskom frontu, gde će ih, prema Rožinu, ruske snage nastaviti sistematski uništavati.
Ova situacija je jasan pokazatelj da se Ukrajina suočava sa ozbiljnim krizama s rezervama, a Kijev više nije u stanju da iz dubine zemlje izvuče nove brigade za aktivne borbe.
Zbog toga se ukrajinska vojska odlučuje za taktički veoma rizične i samoubilačke poteze, pokušavajući da na silu popuni svoje redove i zadrži linije fronta.
Rožinov pregled trenutne situacije ukazuje na ozbiljnu degradaciju ukrajinskih vojnih kapaciteta i strategija.
Kurski front postao je ključno bojište, gde ruske snage polako ali sigurno napreduju, dok ukrajinska vojska, suočena s velikim gubicima i rastućim dezertiranjem, sve teže održava svoje pozicije.
Kijev se suočava s teškom krizom, a broj elitnih jedinica koje su u stanju da pruže značajan otpor sve je manji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
