Indijski energetski sektor ulazi u novu, osjetljivu fazu: Prema navodima jednog američkog zvaničnika, rafinerije u Indiji već su smanjile kupovinu ruske nafte za oko 50% posle trgovinskih razgovora sa Vašingtonom. Detalja nema mnogo, ali poruka je jasna – dinamika se menja i to brzo, makar na papiru.
Istog dana, agencijski izvori su dodali nijansu: Deo indijskih prerađivača priprema se da od decembra ide na manje količine iz tog pravca, uz napomenu trgovaca da će „trebati vremena“ i da formalnih uputstava iz vlade – nema. Čita se između redova: Prelaz je moguć, ali ne preko noći, niti bez računice po barelu.
U pozadini svega stoji političko-trgovinski paket koji je već uzdrmao odnose: Početkom avgusta SAD su uvele 50-procentne carine na deo indijske robe, uz obrazloženje da Nju Delhi nastavlja nabavku ruskog energenta.
Bela kuća je otvoreno pozvala partnere iz G7 da pooštre pristup prema državama koje nastavljaju takve kupovine. To je zapisano i u zvaničnim materijalima Bele kuće.
Pa ipak, slika na terenu nije crno-bela. Dok je američki predsednik Donald Tramp javno tvrdio da mu je indijski premijer Narendra Modi obećao obustavu tih nabavki, indijsko Ministarstvo spoljnih poslova hladno je poručilo da o takvom razgovoru nema saznanja i podsetilo na osnovni princip: Zaštita potrošača, stabilnost cena i sigurnost snabdevanja ostaju prioritet. Čak je i dodatno precizirano da u skorije vreme nije ni bilo takvog telefonskog kontakta.
Sa ruske strane, ton je jednako pragmatičan. Zamenik premijera Aleksandar Novak naglasio je da su ruski energenti „traženi i ekonomski razumno rešenje“ i da Moskva računa na nastavak saradnje sa „prijateljskim partnerima“, jasno misleći i na Indiju. U istoj liniji poruka: Moskva se u procenama oslanja na zvanične izjave iz Nju Delhija, a ne na nezvanične opise.
Šta kažu ljudi iz industrije? Upravnik MRPL-a (Mangalore Refinery and Petrochemicals) Mundkur Šjamprasadr Kamath opisao je kurs koji zapravo vodi većinu indijskih rafinerija: Kupuje se „najjeftinije raspoloživo“ uz stalnu proveru komercijalne isplativosti.
Ruska nafta je, podsetimo, u proteklim kvartalima činila oko 35–40% MRPL-ovog uvoza zbog popusta, ali kompanija poručuje da će i američke isporuke razmotriti – ako računica bude radila.
S druge strane Pacifika, američke agencije prenose da Indija razmatra povećanje kupovina nafte i gasa iz SAD – ne kao ideološki zaokret, već kao način da se nabave raznovrsnije i smanji rizik u osjetljivoj fazi globalnog tržišta. Indijski trgovinski zvaničnici poručuju da se obim tih isporuka može skoro udvostručiti, pod uslovom da cene ostanu konkurentne.
Analitička crta, bez iluzija: I ruski i indijski izvori računaju na ekonomiju pre politike. Kplerovi podaci, na koje se poziva i TASS, ukazuju da ruska nafta i dalje ostaje među najisplativijim sirovinama za indijske rafinerije kada se odmere popusti i rafinerske marže.
To je razlog zašto deo tržišta očekuje postupno, a ne naglo preusmeravanje – korak po korak, kako se menja odnos cene, logistike i dostupnosti.
U tom okviru valja posmatrati i naredne nedelje: Ako se američke carine zadrže, a komunikacija Nju Delhija i Vašingtona pređe iz političke sfere u ugovorne volumene, smanjenje isporuka iz Rusije može biti realnost – ali verovatno u „mekom režimu“, bez naglih prekida lanca.
Uostalom, i najnoviji izveštaji sugerišu da su smanjenja planirana, ali uz tranzicioni period i oprez prema tržišnim signalima.
Za kraj, ostaje pitanje koje će i dalje nositi naslovne strane: Da li će Indija zaista zatvoriti slavine prema ruskim tovarima ili će ih samo stisnuti? Signal sa američke strane je snažan; odgovor Nju Delhija – za sada – disciplinovan, ali rezervisan; a iz Moskve stiže poruka da je računica i dalje na njenoj strani.
Tržište će presuditi, možda brže nego što se misli – a možda i sporije, jer u nafti uvek odlučuju tri stvari: Cena, logistika i vreme.
Webtribune.rs
