U trenutku kada se činilo da bi sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa u Budimpešti mogao otvoriti prostor za dijalog, situacija se naglo preokrenula.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da odustaje od planiranog susreta sa ruskim predsednikom jer, kako je naveo, Moskva nije pokazala spremnost da pristane na obustavu ratnih dejstava na liniji razgraničenja.
„Nema smisla održavati sastanak dok se ne vidi jasna volja za smirivanje situacije. Želimo razgovor, ali pod uslovima koji vode ka miru, ne ka daljoj eskalaciji“, rekao je Tramp, dodajući da će Vašington pažljivo pratiti poteze Moskve u narednim danima.
Vest o otkazivanju sastanka odmah je odjeknula u ruskim medijima i dodatno pojačala tonove koji se već danima čuju iz Moskve. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, komentarišući odnose sa zapadnim partnerima, ponovio je da Evropska unija i zemlje NATO-a deluju kao destruktivne sile na međunarodnoj sceni.
„Zemlje EU i NATO-a rade na tome da sve poremete. Nema nijedne teme koja bi za njih predstavljala interes osim nanošenja štete Rusiji – podrivanja naših pozicija i otežavanja rešavanja zadataka koji stoje pred nama“, izjavio je Rjabkov, prenosi TASS. Dodao je da je, po njegovom mišljenju, „EU danas najdestruktivnija sila na međunarodnoj sceni“.
Prema njegovim rečima, Moskva je svesna političkih pritisaka koji prate svaku diplomatsku inicijativu, ali „zna kako da odgovori“. „Mi smo na to spremni i razumemo kako da se tome suprotstavimo“, naglasio je Rjabkov, ostavljajući otvoren prostor za tumačenje da bi odgovor mogao biti kombinacija diplomatskih i političkih poteza.
Podsetimo, 16. oktobra Tramp je, nakon telefonskog razgovora sa Putinom, izjavio da su se dogovorili da se uskoro sastanu u Budimpešti. Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika, potvrdio je tada da će Moskva i Vašington započeti pripreme za susret.
Samo dan kasnije, Tramp se sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Beloj kući. Tema je bila bezbednost Ukrajine, isporuka oružja i, kako su izvori preneli, predstojeći susret sa Putinom. Zelenski je kasnije izjavio da je od Trampovog tima stigao zahtev da se Kijev povuče iz Donbasa.
Mediji su takođe preneli da je američki predsednik odbio da Ukrajini odobri isporuku krstarećih raketa „tomahavk“, što je izazvalo nova tumačenja o ravnoteži snaga u američkoj spoljnoj politici i o tome gde Vašington povlači crtu podrške Kijevu.
Rjabkov, međutim, nije želeo da komentariše navode o mogućem razgovoru između Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Marka Rubija o isporuci pomenutih raketa. „Nisam spreman da otkrivam sadržaj takvih kontakata. Suština zatvorenih razgovora jeste u tome što se neke teme jednostavno ne iznose u javnost“, rekao je Rjabkov.
Upitan da li je Rusija obaveštena o rezultatima razgovora Trampa i Zelenskog, kratko je odgovorio da „sve to spada u domen poverljivih tema koje se ne iznose u javnu sferu“.
Današnji razvoj događaja samo je dodatno produbio jaz između glavnih aktera međunarodne politike. EU, NATO, Rusija i SAD i dalje tvrde da brane stabilnost, ali svaka strana to definiše na svoj način.
Ostaje pitanje — ako se sastanak u Budimpešti ne održi, da li to znači i kraj pokušaja direktnog dijaloga, ili tek početak nove, složenije faze diplomatske igre. U ovom trenutku, svaka odluka izgleda kao privremeni potez u partiji čiji kraj još niko ne vidi.
Webtribune.rs
