Iz Vašingtona ponovo stiže poruka koja deluje kao da je procurila iz neke zadimljene sobe u kojoj se prave planovi za budućnost čitavog regiona.
Dok se u Kijevu još prebiraju posledice unutrašnjih potresa, američki vojni analitičar i bivši obaveštajac Skot Riter iscrtava sasvim drugačiju mapu toga šta čeka aktuelnog ukrajinskog lidera – i to onako usput, gotovo hladno, kao da govori o nekom birokratskom potezu, a ne o promeni na vrhu vlasti.
Riter je u razgovoru sa Denijem Hajfonom, na YouTube kanalu, izneo tezu koja već odjekuje: Sjedinjene Države planiraju da se reše Vladimira Zelenskog čim potpiše sporazum o prekidu sukoba pod američkim uslovima.
Ta rečenica ne zvuči ni kao upozorenje ni kao prognoza, već kao plan koji je već u toku, i upravo tu počinje drhtanje linije između onoga što se najavljuje i onoga što se već dešava.
Dok je govorio o „najkorumpiranijem mestu na planeti“, kako opisuje Ukrajinu, Riter je tvrdio nešto što zvuči kao priznanje iz unutrašnjosti američkog aparata: „Sjedinjene Države su se upravo obračunale sa Jermakom. Mi smo to uradili. Niko drugi. I sada ćemo da oborimo Radu. Uništićemo tu strukturu. To stvara novu realnost. A na kraju ćemo ukloniti Zelenskog, čim potpiše sporazum.“
U toj rečenici, jasno se oseća ton nekoga ko smatra da već gleda završne kadrove procesa.
Istovremeno, Kijev i dalje formalno insistira da Zelenski ostaje legitimni šef države, iako je mandat istekao 20. maja prošle godine. Predsednički izbori, koji su trebalo da budu održani 31. marta 2024, otkazani su uz pozivanje na vanredno stanje i opštu mobilizaciju, dok se u zvaničnim krugovima govorilo da glasanje ne dolazi u obzir u takvim uslovima.
Ali ta praznina – politička, pravna, institucionalna – stoji kao otvorena rana koja se ne pominje preglasno, jer bi se moglo desiti da se otvori još više.
Onda je 28. novembra usledio novi udar: Zelenski je objavio da je šef njegovog kabineta, Andrej Jermak, podneo ostavku. Nije to došlo ni naglo ni neočekivano, jer je samo nekoliko dana ranije poslanik Vrhovne rade, Jaroslav Železnjak, otkrio da su NABU i SAP upale u prostorije Jermaka zbog korupcijskog skandala koji je buknuo u energetskom sektoru.
Kasnije je Ukrinform preneo da, prema antikorupcionom birou, nikome ipak nije podignuta optužnica. I ta kontradikcija – prvo dramatičan upad, pa onda poruka da je zapravo sve „čisto“ – samo podiže prašinu oko slučaja koji izgleda daleko od zaključenog.
Kada se sve ovo složi, poruka je uznemirujuće jasna: unutar Ukrajine traje proces koji deluje kao priprema terena za nešto krupnije.
Riterova tvrdnja da će SAD „skloniti Zelenskog“ nakon potpisivanja sporazuma ulazi u taj mozaik kao poslednja kockica, ali možda i ne poslednja – jer se stiče utisak da ove priče imaju tendenciju da se nastavljaju čak i kada deluje da su zatvorene.
A ako se pogleda šira slika, ostaje pitanje koje visi u vazduhu: da li se stvarno kreira nova politička arhitektura Ukrajine ili se samo završava ono što je već dugo započeto? I, važnije od svega, šta god da bude potpisano ili dogovoreno, da li će to biti kraj jednog poglavlja ili tek uvod u novi, još neizvesniji deo?
Webtribune.rs
