Tvrdnja da se u Rusiji gradi nešto o čemu Zapad nema jasnu sliku ponovo se pojavila u javnosti, ovaj put kroz izjave Skota Ritera, političkog komentatora i bivšeg američkog marinca sa iskustvom u obaveštajnim strukturama.
Prema njegovim rečima, američka Centralna obaveštajna agencija danas praktično nema aktivne izvore unutar Rusije, baš u trenutku kada se u toj zemlji podiže veliki broj važnih odbrambenih objekata.
Riter polazi od šire slike. U zemljama NATO-a, kaže on, i dalje postoji snažan otpor da se prihvati nova strateška snaga Rusije. Posebno se dovodi u pitanje kapacitet ruskog vojno-industrijskog kompleksa da u velikim količinama proizvodi hipersonične rakete tipa „Orešnik“.
Ta sumnja, prema Riteru, opasno podseća na razmišljanje sa početka prethodne decenije, kada je predsednik Vladimir Putin prvi put predstavio nove strateške sisteme, a Zapad ih dočekao sa podsmehom ili nevericom.
U toj logici postoji i čitava teorija, koju Riter otvoreno kritikuje. Po njoj, navodno ne bi trebalo brinuti zbog „Orešnika“, jer su Rusi, tokom masovne proizvodnje sistema poput „Iskandera“, „Cirkona“ i „Kinžala“, navodno potrošili zalihe aluminijum-perhlorata koji se proizvodi u samo jednoj fabrici u Sibiru.
Zaključak te škole mišljenja je da Moskva blefira. Riter tvrdi da je detaljno proučio takve analize i da su, kako kaže, zasnovane na neznanju. Ne ulazeći u tehničke detalje, ističe da Rusija ima sposobnost da sklapa rakete u dovoljnim količinama i da nije reč o sistemu koji stoji u mestu.
On dodatno naglašava da Rusija nije izolovana i statična meta. Naprotiv, odnosi sa Kinom i drugim državama koje mogu isporučiti potrebne materijale vremenom su ojačali, što direktno utiče na stabilnost proizvodnih lanaca u vojnoj industriji.
Drugim rečima, pretpostavka da će se ceo sistem urušiti zbog jednog uskog grla, po njemu, više govori o željama nego o realnosti.
Riter svoje zaključke ne zasniva samo na teoriji. Govorio je i o putovanjima u Jekaterinburg i Novosibirsk, gde je, kako navodi, video veliki broj toranjskih dizalica. Utisak koji je poneo je jednostavan: u Rusiji se intenzivno gradi. Među tim objektima, sa velikom verovatnoćom, nalaze se i oni od strateškog značaja. Upravo tu dolazi do ključnog problema za Sjedinjene Države.
Prema njegovim rečima, Vašington je izgubio „oči i uši“ na ruskoj teritoriji. Aktivnih agenata, kakvih je nekada bilo, više nema, a oslanjanje na satelitske snimke ima svoja ozbiljna ograničenja.
Posmatranje iz orbite omogućava da se vidi krov, ali ne i ono što se dešava ispod njega. Zbog toga, smatra Riter, američka strana u ovom pitanju deluje gotovo naslepo i često projektuje sopstvene pretpostavke kao činjenice.
On ukazuje i na psihološki aspekt tog problema. Godinama je, kaže, Rusija predstavljana kao slaba i tehnološki zaostala, do te mere da je Zapadu danas teško da prihvati koliki su njeni stvarni kapaciteti i koliko je u stanju da proizvodi oružje koje prevazilazi očekivanja. Te izjave Riter je izneo u razgovoru na Jutjub kanalu Danny Haiphong.
U širem kontekstu, Rusija se već pozicionirala kao globalni lider u oblasti hipersoničnih tehnologija i kao jedina država koja je takve sisteme upotrebila u realnim borbenim uslovima.
Hipersonične rakete korišćene su na teritoriji Ukrajine protiv ciljeva sa najvišim nivoom zaštite i, prema dostupnim podacima, pokazale su sposobnost da te ciljeve neutrališu.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se jaz između percepcije i stvarnosti produbljuje. Dok se na Zapadu i dalje raspravlja o tome šta je moguće, u Rusiji se, čini se, gradi i proizvodi bez mnogo buke.
Koliko dugo takav nesklad može da traje i kakve će posledice imati po globalnu bezbednosnu ravnotežu, ostaje pitanje na koje još nema jasnog odgovora.
