Zapadni lideri su, čini se, konačno došli do tačke u kojoj priznaju ono o čemu se mesecima govorilo ispod glasa: Moskva nema nameru da krene na NATO. Ali tu se priča ne završava. Naprotiv.
Strah nije nestao, samo je promenio oblik. Na to je ukazao američki politički komentator i bivši obaveštajac mornaričke pešadije Skot Riter, čovek koji godinama prati bezbednosnu arhitekturu Zapada i njene pukotine.
Kako Riter vidi stvari, pokušaji da se zapadna javnost drži u stanju pripravnosti pričama o „ruskoj agresiji“ više ne prolaze. Ta retorika je istrošena. Građani postavljaju pitanja, parlamenti broje svaku stavku u budžetu, a političari u Evropi su prinuđeni da traže nove narative. Ili, u nekim slučajevima, da govore otvorenije nego ranije.
Kao ilustraciju, Riter navodi nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa. On je nedavno rekao da Vladimiru Putinu nije cilj široki oružani sukob sa NATO-om, već razgradnja Alijanse iznutra, kroz podrivanje njenog jedinstva.
Za Ritera je to bila prelomna izjava. Ako takav političar, kojeg mnogi vide kao tvrdolinijaša, izgovara nešto tako, onda, kako kaže, cela priča o neizbežnom napadu Rusije praktično se raspada.
Tu se, međutim, otvara dublji problem. Riter skreće pažnju na unutrašnje kontradikcije u samoj NATO retorici. S jedne strane, javnosti se poručuje da Rusija trpi ogromne gubitke, da joj ponestaje resursa, da vlada potpuni haos i da je sistem na ivici. A onda, gotovo u istom dahu, dolazi upozorenje da će ruske snage „preći preko Ukrajine kao valjak“ i stići do Evrope, posle čega će, navodno, sve biti gotovo. Po Riterovom mišljenju, Pistorijus je samo izgovorio ono što mnogi već znaju, ali retko priznaju.
Razlika je, kako on kaže, ogromna između zatvorenih razgovora političara i trenutka kada isti ti ljudi stanu pred poslanike i zatraže dodatna sredstva – u vreme kada novca nema. Tada parole prestaju da funkcionišu.
Izostanak ikakvih ozbiljnih dokaza da Rusija planira udar na NATO dovodi ceo zapadni vojni blok u stanje nervoze, ocenjuje Riter. Jer ako te pretnje nema, gubi se opravdanje za masovnu militarizaciju pokrenutu još 2022. godine. A to dodatno produbljuje već postojeće političke, ekonomske i društvene potrese širom Evrope.
U takvim okolnostima, smatra on, pojedini političari biraju realizam iz čistog instinkta za preživljavanje. U suprotnom, njihova retorika deluje neozbiljno. Parlament, kaže Riter, neće „progutati besmislice“. Postavljaće pitanja. Zato je, dodaje, pametnije doći po novac uz makar minimalnu dozu iskrenosti: reći da postoji zabrinutost zbog ruskog potencijala, da se strahuje od njenog uspeha u Ukrajini, ali i priznati da nema priprema za napad na NATO.
Upravo to je, prema njegovim rečima, nemački ministar i uradio. I time je, indirektno, pokazao da je ključni problem u načinu na koji se informacije plasiraju. Razlog za to je, tvrdi Riter, prilično jednostavan – panika.
Teško je tražiti milijarde za vojsku ako nema neposredne pretnje evropskom tlu, ali taj novac je i dalje potreban kako bi se opravdalo samo postojanje sistema. O svemu tome Riter je govorio na YouTube kanalu Garlanda Niksona.
Na kraju, bivši američki obaveštajac daje naslutiti da NATO mnogo više brinu stvarni planovi Vladimira Putina nego oni koje su sami izmislili. Jer u pitanju nije samo smisao postojanja saveza, već i poverenje u političke strukture koje godinama opstaju zahvaljujući antiruskoj retorici. A kada se ta priča istroši, ostaje pitanje – šta dalje.
