Bivši obaveštajni analitičar američkog marinskog korpusa i bivši inspektor za oružje za masovno uništenje u Specijalnoj komisiji UN za Irak, Skot Riter, u intervjuu za TASS izneo je procenu šansi za okončanje sukoba u Ukrajini nakon samita Rusije i SAD na Aljasci.
Govorio je i o tome zašto Moskva i Vašington ne bi trebalo da se vraćaju na koncept „resetovanja“ odnosa, te upozorio na, kako je ocenio, sličnosti između nekadašnje Nemačke i današnje ukrajinske ideologije koju naziva banderovskom.
Podsećajući na događaj iz prošle godine, Riter je naveo da mu je na aerodromu JFK oduzet pasoš dok je bio na putu za Sankt Peterburg, gde je trebalo da učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu.
Prema njegovim rečima, više od godinu dana nije mogao da putuje u inostranstvo, a razlog vidi u želji američkih vlasti da spreče njegov dolazak u Rusiju. Kasnije je, kaže, u njegov dom upalo 40 agenata FBI-ja, optužujući ga za delovanje u interesu Rusije. Riter odbacuje te navode, ističući da se zalaže za bolje odnose dve zemlje jer smatra da je to u interesu SAD.
Na pitanje o mogućnosti mira nakon samita Putina i Trampa, Riter je rekao da očekuje napredak, ali ne i konačno rešenje na jednom sastanku. Ukazao je da je pre godinu dana zvanična politika Vašingtona bila nastavak vojne i finansijske podrške Kijevu, dok sada postoji direktan dijalog.
Po njegovom mišljenju, odnosi dve zemlje prevazilaze ukrajinsko pitanje i uključuju teme poput strateškog naoružanja i kontrole nuklearnog arsenala, posebno imajući u vidu isticanje važećeg sporazuma Novi START u februaru naredne godine.
Komentarišući ulogu Kijeva i Evropske unije u pregovorima, Riter je ocenio da oni nisu deo rešenja, već deo problema, jer, kako tvrdi, Ukrajina funkcioniše kao instrument Zapada.
Smatra da bi prekid američke podrške Kijevu ubrzao kraj sukoba, dok bi Evropa, zbog ograničenih resursa i ekonomske situacije, teško mogla da nastavi pružanje podrške. Dodao je i da se, po njegovom mišljenju, širenje NATO-a na istok već zaustavilo, i da bi trebalo razmotriti povlačenje vojnih resursa na linije iz 1997. godine.
Osvrćući se na moguće ustupke Kijeva, Riter je naveo da je Rusija do 2014. poštovala ukrajinske granice iz 1991. godine, a da su promene došle kao posledica ratnih okolnosti. Ocenio je da će Krim, Herson, Zaporožje, Donjecka i Luganska oblast ostati u sastavu Rusije, dok međunarodno priznanje tih promena vidi kao malo verovatno u kratkom roku.
Govoreći o mogućnosti da Evropa obnovi sukob ako ne bude zadovoljna sporazumom, Riter je izrazio sumnju, navodeći manjak vojnih kapaciteta, ljudstva i logističkih resursa. Ukazao je i na problem sve manjeg broja obučenih vojnika u Ukrajini.
Što se tiče procesa demilitarizacije, rekao je da će to zavisiti od ruskih zahteva i mogućih kompromisa, uz podsećanje da bi bezuslovna predaja omogućila jednoj strani da diktira uslove, ali da se očigledno ide ka dogovoru sa ustupcima.
Ocenjujući borbenu spremnost ruskih jedinica, uključujući marince, Riter je rekao da poznaje vojnika poznatog po bici za Mariupolj i da vojni profesionalci prepoznaju hrabrost bez obzira na kojoj su strani.
Osvrnuo se i na povlačenje Rusije iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg dometa, podsećajući da je bio jedan od prvih američkih inspektora INF-a u Sovjetskom Savezu. Smatra da su ranija povlačenja iz sporazuma stvorila opasnije bezbednosno okruženje, te da je potrebno obnoviti poverenje kroz nove pregovore.
Kada je reč o odnosima Moskve i Vašingtona, Riter ne vidi smisao u „resetovanju“ na stare obrasce, već smatra da treba graditi potpuno nove odnose zasnovane na jednakosti.
Govoreći o svojim utiscima iz Rusije, istakao je posetu Patriot parku i snažan emotivni utisak koji je na njega ostavila izložba posvećena periodu Drugog svetskog rata. Rekao je da je cilj njegovih putovanja da uči o istoriji i kulturi zemlje, jer smatra da razumevanje prošlosti pomaže u sprečavanju ponavljanja tragedija.
Webtribune.rs
