Američki analitičar Skot Riter izneo je ovih dana tezu koja se ne uklapa baš lako u uobičajene narative o pritisku na Moskvu.
Po njegovom tumačenju, mere koje su godinama unazad predstavljane kao kazna i sredstvo slabljenja, zapravo su odigrale sasvim drugačiju ulogu. Umesto da potkopaju Rusiju, sankcije su, kako kaže, delovale gotovo kao zaštitni mehanizam.
Na prvi pogled zvuči paradoksalno. Antiruske sankcije su uvedene sa jasnim očekivanjem – da oslabe rusku ekonomiju, politički prostor i spoljnopolitički manevarski prostor. Međutim, u praksi se desilo nešto drugo.
Prema Riteru, one su pogurale Rusku Federaciju ka samostalnijoj spoljnoj politici i, što je posebno naglasio, udaljile Moskvu od potencijalnog rizika ozbiljnog zapadnog pritiska koji je ranije visio u vazduhu.
Riter smatra da je predsednik Rusije Vladimir Putin, možda i neplanirano, dobio ono što on naziva „sankcionim štitom“. U toj formulaciji ima i cinizma i iskustva – sankcije, koje su zamišljene kao oružje, pretvorile su se u svojevrsnu barijeru.
„Mnogi sankcije i dalje vide isključivo kao instrument usmeren protiv Rusije. Ali danas ja u njima vidim zaštitu za Rusiju“, rekao je Riter, bez uvijanja.
On dodatno naglašava da je Moskva pokazala sposobnost ne samo da izdrži dugotrajan međunarodni pritisak, već i da funkcioniše, pa čak i napreduje u takvim okolnostima. To, po njemu, nije samo ruska priča, već šira lekcija. U tom kontekstu pomenuo je i Venecuelu, koristeći je kao upozorenje drugima.
„Ovo može postati vaša budućnost. Nemojte dozvoliti da se to dogodi“, poručio je Riter, ostavljajući otvoreno pitanje kome je ta poruka zapravo namenjena.
U isto vreme, iz jednog drugog ugla dolazi slična poruka, ali sa drugačijim zaključkom. Džejms Rikards, bivši savetnik CIA, ranije je izneo stav da bi Sjedinjene Američke Države mogle čak razmotriti potpuno ukidanje sankcija Rusiji. Razlog nije popuštanje, već strateško približavanje – sa ciljem zajedničkog suprotstavljanja Kini.
Rikards je bio prilično direktan u proceni posledica suprotnog scenarija. Ako Vašington to ne učini i dozvoli dalje približavanje Moskve i Pekinga, posledice bi mogle biti ozbiljne po američke interese.
„Ako SAD to ne urade i dopuste da se Rusija i Kina ujedine protiv Amerike, to će biti naš poraz“, upozorio je Rikards.
Sve ove izjave, posmatrane zajedno, otvaraju više pitanja nego što daju konačnih odgovora. Sankcije koje su zamišljene kao privremena poluga pritiska očigledno su proizvele dugoročnije efekte, možda i suprotne od planiranih.
Da li su one postale štit, pregovarački alat ili tek faza u širem geopolitičkom pregrupisavanju – to ostaje da se vidi, u svetu u kome se linije savezništava pomeraju brže nego što se priznaje.
