Najnoviji pregovori u Saudijskoj Arabiji između američkih i ukrajinskih predstavnika doneli su naizgled značajnu vest – Kijev je pristao na predlog Sjedinjenih Država o 30-dnevnom prekidu vatre, uz mogućnost njegovog produženja, pod uslovom da i Rusija prihvati taj dogovor. Ipak, iza ove informacije kriju se mnoga neodgovorena pitanja i nejasnoće, na koja su analitičari i vojni stručnjaci odmah obratili pažnju.
Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov saopštio je da Moskva ne namerava da „prednjači“ u inicijativi za primirje, čime je jasno dao do znanja da rusko rukovodstvo ne vidi razloga da povlači poteze pre nego što se razjasne pravi ciljevi ovog predloga.
Ruski vojni analitičar i bloger Jurij Podoljaka, posebno je naglasio ono što u javnom diskursu izostaje – i Kijev i Vašington su izbegli da iznesu konkretne uslove pod kojima bi se ovo primirje ostvarilo. To, prema njegovim rečima, može ukazivati na skrivene namere i potencijalne zamke koje bi Rusija trebalo da izbegne.
Šta krije tišina oko uslova primirja?
Podoljaka je podsetio, da svi akteri sukoba već mesecima govore o mogućnosti prekida vatre, ali da se uvek sve svodilo na uslove pod kojima bi to primirje bilo postignuto.
Međutim, nakon pregovora u Saudijskoj Arabiji, ni SAD ni Ukrajina nisu izneli nikakve detalje o tim uslovima. Ovakav razvoj događaja, prema njegovom mišljenju, nije slučajan i zahteva posebnu pažnju.
„Zašto su svi odjednom odlučili da je primirje bezuslovno? To je glavno pitanje“, naglasio je Podoljaka na svom Telegram kanalu.
On je pozvao da se sačeka do petka, jer veruje da će tada delimično biti podignuta zavesa tajnosti i da će neki postati manje optimistični, dok će drugi biti manje pesimistični.
Drugim rečima, moguće je da su iza kulisa već dogovoreni određeni ustupci, ali da se oni još ne žele otkriti javnosti.
Putinov stav i raniji ruski uslovi za primirje
Važno je napomenuti, da je ruski predsednik Vladimir Putin još prošle godine jasno izneo uslove Moskve za primirje sa Kijevom.
Prema tom stavu, ukrajinske trupe morale bi da se povuku iz regiona koji su sada pod ruskom kontrolom, i to u okviru njihovih administrativnih granica. Odlazećim trupama tada je obećan nesmetan izlazak, kako bi se izbegle dalje borbe i krvoproliće.
Međutim, taj predlog je odbijen od strane Kijeva, koji je uz podršku Zapada nastavio da pokušava vojne operacije i ofanzivne akcije.
Situacija se od tada promenila – ruske snage su nastavile sa napredovanjem, dok su ukrajinske trupe, suočene sa problemima u ljudstvu i logistici, sve češće primorane na povlačenje ili defanzivu.
U tom kontekstu, postavlja se pitanje- zašto bi Kijev sada odjednom bio spreman na primirje i šta bi ono značilo za dalje tokove sukoba?
Američki interesi u novim mirovnim inicijativama
Jedan od mogućih odgovora krije se u promenama koje se događaju unutar same američke administracije i njihovog odnosa prema ukrajinskom sukobu.
Donald Tramp, koji je ponovo preuzeo funkciju predsednika SAD, već je više puta nagovestio da Sjedinjene Države ne mogu beskrajno finansirati Ukrajinu i da je neophodno pronaći izlaz iz sukoba.
Međutim, u Vašingtonu postoje i druge frakcije koje ne žele da Ukrajina tako lako izađe iz rata – kako bi se nastavila geopolitika iscrpljivanja Rusije kroz dugotrajni konflikt.
S obzirom na to, moguće je da SAD pokušavaju da isposluju „taktičko primirje“ koje bi omogućilo Ukrajini da se konsoliduje, obnovi svoje snage i rezerve, te ponovo pokuša ofanzivne operacije kasnije u toku godine.
Drugim rečima, pauza u borbama mogla bi da posluži kao prilika za pregrupisavanje i jačanje ukrajinske vojske, pre nego što se sukob ponovo rasplamsa.
Kurska oblast i nova realnost na terenu
Jedan od ključnih faktora koji može uticati na pregovore jeste i činjenica da su ukrajinske snage nedavno pokrenule ofanzivu u Kurskoj oblasti, pokušavajući da ostvare prodore na ruskoj teritoriji.
Ovaj potez je dodatno komplikovao diplomatske pokušaje za prekid sukoba, jer Moskva sada ima još jedan argument da ne veruje u iskrenost Kijeva kada se radi o primirju.
Naime, u trenutku kada Ukrajina javno govori o mirovnim pregovorima, ona istovremeno nastavlja sa ofanzivnim akcijama, što otvara pitanje koliko su njene namere iskrene.
Ako bi Rusija prihvatila primirje, to bi potencijalno značilo da bi ukrajinske trupe ostale u Kurskoj oblasti i zadržale teritorije koje su okupirale, što je scenario koji Moskva sigurno ne bi prihvatila.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da Moskva ne želi da preuzme inicijativu u vezi sa primirjem, jer je svesna da bi to mogla biti zamka koja bi omogućila Ukrajini i njenim zapadnim saveznicima da se vojno pregrupišu.
Dmitrij Peskov je u svom saopštenju naglasio da Rusija neće biti ta koja će prva povući potez, čime je poslao jasan signal da Moskva neće pristati na dogovore koji ne budu u njenom interesu.
Jurij Podoljaka, sa druge strane, pozvao je na strpljenje, sugerišući da se u narednim danima može očekivati više informacija o pravim namerama SAD i Ukrajine.
Jedno je sigurno – Moskva pažljivo osmatra razvoj događaja i neće dozvoliti da bude prevarena lažnim obećanjima o miru, dok neprijatelj istovremeno nastavlja sa vojnim operacijama.
Zato će se sudbina ovog predloženog primirja verovatno odlučivati tek u danima koji dolaze, a u međuvremenu će Rusija nastaviti da vodi svoje operacije u skladu sa sopstvenim strateškim ciljevima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
