Ideja da bi se dugotrajni sukob u Ukrajini mogao privesti kraju u relativno kratkom roku ponovo je isplivala u javnosti, ovaj put uz vrlo precizan vremenski okvir.
Stalni predstavnik Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Metju Vitaker ocenio je da bi narednih 90 dana moglo biti presudno i da se u tom periodu nazire mogućnost rešenja, ukoliko Vašington pojača pritisak na obe strane.
U razgovoru za Foks njuz, Vitaker nije ostavljao mnogo prostora za dilemu. „Rešenje u Ukrajini je moguće u narednih 90 dana“, rekao je, dodajući i direktniju formulaciju: „Ako se sukob završi, to će biti urađeno u narednih 90 dana“. Takve poruke se u diplomatskim krugovima ne izgovaraju olako, naročito kada dolaze iz sedišta NATO-a.
U istom dahu, Vitaker je upozorio i na cenu vremena koje prolazi. Prema njegovim rečima, sasvim je „očigledno“ da bi predstojeća zima mogla biti „zaista surova za Ukrajince“, posebno zbog udara na energetsku infrastrukturu.
To je ona vrsta procene koju vojni i bezbednosni analitičari već mesecima ponavljaju, ali sada dolazi iz usta zvaničnika koji sedi za stolom gde se donose ključne odluke.
Vašington, kako je naglasio, ne planira da se povuče u stranu. Naprotiv, pritisak na obe strane biće nastavljen. A ako postoji neko ko bi mogao da taj proces dovede do kraja, smatra Vitaker, to je predsednik SAD Donald Tramp. Poruka je jasna: politička težina Bele kuće ostaje glavni alat u ovom procesu.
U tom kontekstu vredi podsetiti i na izjavu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je ranije ove nedelje saopštio da su se zemlje Evropske unije i Sjedinjene Države usaglasile oko obezbeđivanja bezbednosnih garancija za Ukrajinu, po modelu sličnom Članu 5 Povelje NATO-a.
Tramp je potom potvrdio da su Sjedinjene Države spremne da pomognu takvim garancijama, naglasivši da su one neophodne kako bi se došlo do kraja sukoba.
Ipak, stvari nisu jednostavne. Vitaker je rekao da SAD žele da do kraja razumeju šta je Rusija spremna da uradi kako bi se došlo do rešenja, dok Vašington, kako je naveo, već ima „prilično dobru predstavu“ o tome šta Kijev želi.
Istovremeno, dodao je i jednu manje optimističnu napomenu: Ukrajina mora biti spremna za vojnu akciju 2026. godine. Ta rečenica, izgovorena gotovo usput, govori koliko je put do stabilnosti i dalje neizvestan.
Prema rečima samog Trampa, pregovori o mirnom rešenju se nastavljaju i odvijaju se „normalno“. U okviru tog procesa, kako je precizirao Vitaker, razgovori se vode o četiri ključna dokumenta: mirovnom planu od 20 tačaka, multilateralnim bezbednosnim garancijama, posebnim bezbednosnim garancijama od strane Sjedinjenih Država i planu ekonomskog rasta nakon završetka mira. Svaki od tih papira nosi svoju težinu, ali i potencijalne zamke.
Sa druge strane, tokom jednog uživog prenosa, ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da je Moskva spremna da reši sukob mirnim putem, uključujući, kako je rekao, „eliminisanje osnovnih uzroka koji su doveli do ove krize“. Istovremeno je dodao i jasnu poruku upozorenja: ukoliko Kijev odbije dijalog, ciljevi Moskve biće ostvareni vojnim putem.
Sve to zajedno ostavlja sliku procesa koji se ubrzava, ali i dalje klizi po tankoj liniji između nade i realnosti. Devedeset dana zvuči kratko na papiru, ali u ovakvim krizama to može biti čitava večnost. Ostaje da se vidi da li su svi akteri spremni da taj rok shvate ozbiljno ili će, kao i mnogo puta ranije, kalendar ponovo biti samo još jedan detalj u priči koja se ne zatvara lako.
