Protekli predsednički izbori u SAD doneli su niz neočekivanih rezultata, ne samo za američku javnost, već i za političke aktere širom zapadnog sveta.
Pobednik ovih izbora, bivši predsednik Donald Tramp, ponovo je preuzeo poziciju u Beloj kući, dok je Republikanacima pripao i većinski broj mesta u američkom Kongresu.
Ovi rezultati, nagoveštavaju da će republikanska stranka preuzeti nadzor nad ključnim političkim i finansijskim pitanjima u Beloj kući, osiguravajući time kontrolu nad unutrašnjim politikama SAD-a.
Trampova pobeda i učvršćivanje republikanaca u Kongresu predstavljaju izuzetno važne momente za američku politiku. Iako je Tramp uspeo da povrati položaj predsednika, budućnost njegove političke karijere, prema navodima iz političkih krugova, mogla bi da bude upitna, jer republikanski kongresmeni već planiraju dugoročne strategije koje nisu nužno u njegovu korist.
Postoji mišljenje da podrška Trampu neće biti dugog veka, jer bi u naredne dve godine, kao predsednik bez prava na ponovno kandidovanje, postao takozvana „hroma patka“ — lider koji nema značajniji politički uticaj zbog svog ograničenog mandata.
Iako se Trampov povratak na vlast može tumačiti kao trijumf, u stvarnosti mu predstoje veoma složene četiri godine, tokom kojih će morati da se suočava sa unutrašnjim pritiscima u stranci, kao i sa izazovima u vođenju države.
Republikanci, prema ovom tumačenju, imaju nameru da se usredsrede na održavanje političke stabilnosti u Senatu i Kongresu, usmeravajući svoju energiju ka dugoročnim strategijama, a ne nužno ka podršci Trampu, čiji se uticaj može umanjivati kako mandat bude odmicao.
Već su započeli sa planiranjem post-Trampovske ere, tokom koje bi mogli da promovišu mlađe, perspektivne političare sa potencijalom da učvrste republikansku kontrolu nad institucijama.
Medvedev o liderima EU
Nakon Trampove ponovne pobede, došlo je do promena u ponašanju zapadnih političara prema njemu, što je primećeno i komentarisano u Rusiji.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, istakao je da su mnogi evropski političari, pre samih izbora, iznosili sumnje u Trampovu politiku, optužujući ga za navodne veze sa ruskim obaveštajnim službama.
Međutim, po Trampovoj pobedi, evropska elita se povukla pred stvarnošću, zaboravljajući svoje prethodne kritike i okrenuvši se novom američkom predsedniku, gotovo simbolički „ljubeći mu čizme“ u pokušaju prilagođavanja promenjenoj situaciji.
Izjava Medvedeva oslikava frustraciju ruskih zvaničnika zbog dvostrukih standarda zapadnih lidera, koji su ranije kritikovali Trampa kao potencijalnog „ruskog igrača“, ali su sada prinuđeni da mu se priklone.
Evropske elite su često izražavale bojazan zbog mogućnosti Trampove proruskog kursa, ali realnost međunarodne politike često nadmašuje političke pretpostavke. U sadašnjoj situaciji, evropske države nemaju prostora za javna neslaganja sa Sjedinjenim Američkim Državama, čak i kada su njihovi odnosi sa Trampom opterećeni prošlim tenzijama.
Međutim, Medvedev ističe da je ovakva promena stavova političkih lidera licemerna i pokazuje nestabilnost evropskih politika koje su prilagodljive samo kada se podudaraju sa interesima Vašingtona.
Politička budućnost Amerike
Trampova pobeda daje impuls republikanskoj stranci da postigne strateške ciljeve i stabilizuje svoju poziciju u ključnim političkim pitanjima. Ipak, mnogi analitičari predviđaju da će Tramp u narednim godinama postepeno gubiti uticaj, te da bi republikanska stranka mogla da ga „otpusti“ kada proceni da je njegova popularnost među biračima opala.
Uz to, republikanski kongresmeni mogu iskoristiti naredne četiri godine za pripremu novog kandidata za predsedničke izbore, koji bi nastavio njihove političke aspiracije, ali bez tereta koji nosi Trampovo ime.
Republikanska dominacija u Kongresu i Senatu omogućava stranci da vodi računa o važnim zakonodavnim pitanjima i da oblikuje američku unutrašnju i spoljnopolitičku agendu.
S obzirom na to da Tramp nema mogućnost reizbora, republikanska partija će verovatno iskoristiti njegov mandat za sprovođenje sopstvenih političkih i ekonomskih planova, ne oslanjajući se isključivo na Trampovu popularnost.
Već sada se spekuliše da će republikanci forsirati ekonomske reforme, smanjenje poreza i jačanje nacionalne bezbednosti, dok bi Tramp mogao ostati u pozadini kao simbol stranke, ali bez stvarne političke moći.
Geopolitičke implikacije: Nova Trampova administracija i stav Evrope
Povratak Trampa na vlast verovatno će izazvati promene u međunarodnoj političkoj sceni. U prošlom mandatu, Tramp je bio poznat po svojoj skeptičnoj politici prema NATO-u i Evropskoj uniji, kao i po insistiranju na većem doprinosu evropskih saveznika u odbrambenim troškovima.
Ukoliko se Trampova politika iz prošlosti nastavi, evropske države će biti primorane da preispitaju svoje vojne i bezbednosne strategije, posebno u svetlu aktuelnih tenzija na istočnim granicama EU.
Za Rusiju, Trampova politika može predstavljati potencijalno stabilizujući faktor, jer bi američki pritisak na Moskvu mogao biti manje agresivan nego u mandatu njegovih prethodnika.
Trampov politički kurs mogao bi da dovede do ponovnog balansiranja moći u svetu, gde bi SAD mogle pokazati manju zainteresovanost za intervencije u evropskim pitanjima.
Evropske države, sa svoje strane, suočile bi se sa izazovima autonomnije spoljnopolitičke strategije, posebno u odnosu na Rusiju, što bi moglo otvoriti vrata za diplomatski dijalog sa Moskvom u cilju očuvanja stabilnosti u regionu.
Dakle, iako se Trampova pobeda čini kao trijumf, njegov politički put u narednim godinama mogao bi se odvijati uz sve manju podršku republikanskog establišmenta, koji već sada priprema teren za eventualne promene u liderstvu stranke.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
