Kao što se očekivalo, Putinova oštra izjava o amandmanima na ustav u pogledu teritorijalnog integriteta zemlje i utvrđenju ruske teritorijalne politike je do sad naišla na oštre osude SAD-a.
Američki stručnjak za teritorijalne sporove Krista Vigand iz Centra za globalne bezbednosne studije u Tenesiju izjavila je da Rusija ne želi da igra po međunarodnim pravilima i da su zemlje poput Japana i Ukrajine u rizičnoj situaciji.
[adsenseyu1]
Takođe je negativno ocenila ruska potraživanja prema Artiku. Rusija je, na osnovu dokaza fizičke povezanosti ispod mora, izrazila zahtev za površinu od 1,2 miliona kvadratnih kilometara za koju je utvrđeno da obiluje prirodnim resursima.
U ovoj oblasti, Amerika pronalazi saveznike u Kanadi, Norveškoj i Danskoj.
Međutim, jasno je, kao i u slučaju drugih teritorijalnih sporova, da Amerika, osim ekonomskih pritisaka, ne može značajno da utiče na unutrašnje odluke Rusije u pogledu svojih teritorija.
Reakcije ruskih suseda
Za razliku od Amerike, zemlje koje bar imaju direktne veze sa „spornim“ teritorijama reagovale su mnogo racionalnije i opuštenije. Generalni sekretar vlade Japana Jošide Suga, ocenio je da su promene u ruskom ustavu unutrašnja stvar, dok je ruski stručnjak Ikuro Nakamura rekao da japanska vlada mirno reaguje na ove ustavne promene.
[adsenseyu4]
Po njegovom mišljenju, promene su usmerene na podizanje patriotske svesti u ruskom društvu. Nakamura smatra da je jedan od ciljeva promena javna demonstracija moći koju će Putin pokazati svetskim liderima, koji će se okupiti u Moskvi u maju.
Gerhard Mangot, profesor sa Univerziteta u Insbruku, rekao je da takve ustavne odluke obezbeđuju teritorijalni integritet Rusije u slučaju Krima i Sevastopolja. On ne vidi mogućnost sukoba Rusije i Japana kada je u pitanju takva odluka. Svaka razmena teritorija, ili prenos teritorije u slučaju Japana, sigurno se neće dogoditi uskoro, primetio je.
Majkl Geistlinger, profesor na Univerzitetu u Salzburgu, rekao je da je, kada je u pitanju Krim, ljudima urođeno pravo na samoopredeljenje.
On smatra da se aneksija Krima ne može smatrati aneksijom, jer je to bila samo potvrda nacionalnog glasanja kojim se odlučilo da je Krim deo Rusije.
Kada je reč o teritoriji Kalinjingrada, profesor je rekao da ne sumnja da je Kalinjingrad deo Rusije i da Rusija ima pravo da organizuje svoju teritoriju onako kako je ranije bila formirana.
Rekao je da je u Nemačkoj objavio radove u kojima se upoređuju Hrvatska, Letonija, Litvanija i Estonija i slučaj Krim, gde su akcije zapadnih zemalja bile jednostrane kad je rč o samoopredeljenju, dok su u slučaju Krima koristile potpuno drugačiji standard. Zbog svojih stavova često je trpeo kritike.
[adsenseyu1]
Bivši savetnik grčkog premijera za saradnju sa Ruskom Federacijom i Istočnom Evropom Dimitris Velanis, rekao je: „Rusija je mnogo puta u svojoj istoriji doživela napad ili pokušaj drugih sila da okupiraju njenu teritoriju. Bilo je to u skoro svim ratovima. Iz svih ovih ratova Rusija je izašla kao pobednik i nije izgubila nijednu svoju teritoriju. Ove godine se obeležava 75. godišnjica Velike pobede. To je vrlo upečatljiv primer koji nas podseća da su mnogi vladari sveta, uključujući Hitlera, imali veoma visoke apetite kada je u pitanju pokušaj zauzimanja ruskih prirodnih resursa. Naišli su na takav otpor koji će čovečanstvo dugo pamtiti. Čovečanstvo ove godine slavi pobedu, jer Rusija nije samo odbranila svoju teritoriju. Rusija je uspela da spasi i druge zemlje od uništenja, što su, kao što smo videli, mnogi zaboravili“.
Pored toplih reči upućenih Rusiji, Velanis je prokomentarisao ustavne promene dodajući da takve opasnosti i dalje postoje, ali i da postoje ustavne promene da ih spreče. On je naveo kao pogrešnu odluku da se suverenitet delova ruske teritorije prenese na druge države, kao u slučaju Krima.
Francusko ministarstvo spoljnih poslova je preko svog predstavnika reklo da je „ustavna promena suverena odluka Ruske Federacije, koja u potpunosti mora da bude u skladu sa međunarodnim obavezama“.
Iz samo dela izjava o novim ustavnim promenama jasno je da se Amerika sve više nalazi sama u tome da usmerava oštrice svoje spoljne politike prema Ruskoj Federaciji i Putinu.
Stalno ponavljanje istih parola od početka „krstaškog rata“ protiv Rusije 2014. godine se sve manje prihvata od strane svetskih i evropskih političara i političkih analitičara, dok velika većina prihvata činjenice kao realnost koja će trajati veoma dugo zaključuje Artur Evans za fortruss.
Webtribune.rs
