Dolazak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u Iran izazvao je buru spekulacija u međunarodnim diplomatskim krugovima.
Dok se zvanično najavljuje niz tema razgovora, analitičari ukazuju da bi ključna tačka mogla biti novi nuklearni dogovor, koji bi mogao imati dalekosežne posledice, ne samo po odnose između Moskve i Teherana, već i po novu dinamiku u odnosima sa Vašingtonom.
Prema saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Lavrov će sa iranskim kolegom Abasom Aragčijem razgovarati o nizu ključnih tema.
Glavni fokus biće na unapređenju trgovinsko-ekonomske saradnje, rešavanju krize na Bliskom istoku, kao i na regionalnim pitanjima u vezi sa Sirijom, Južnim Kavkazom, Avganistanom i Jemenom. Poseban akcenat biće stavljen na energetske i infrastrukturne projekte, uključujući transportne koridore između Rusije i Irana.
Međutim, pored ekonomske i regionalne saradnje, u pozadini ovih razgovora krije se potencijalno krupniji dogovor koji bi mogao da promeni međunarodnu političku scenu.
Prema tvrdnjama političkog posmatrača Andreja Pinčuka, jedan od ključnih razloga Lavrovljeve posete Teheranu mogao bi biti novi nuklearni sporazum koji uključuje Iran, Rusiju i Kinu. Ova inicijativa mogla bi poslužiti kao osnova za redefinisanje odnosa između Moskve i Vašingtona.
Podsećamo, da je originalni Zajednički sveobuhvatni plan akcije o iranskom nuklearnom programu (JCPOA), poznatiji kao Iranski nuklearni sporazum, bio potpisan 2015. godine između Irana, pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i SAD) i Nemačke.
Međutim, Donald Tramp je 2018. godine jednostrano povukao SAD iz sporazuma, uvodeći oštre sankcije Teheranu, što je dodatno destabilizovalo situaciju u regionu.
Sada, kada je Tramp ponovo u Beloj kući, postoji mogućnost da se SAD vrate pregovorima, ali pod drugačijim uslovima. Moskva vidi priliku da iskoristi ovaj trenutak kako bi preuzela ključnu ulogu u posredovanju između Vašingtona i Teherana.
Odnos između Moskve i Teherana poslednjih godina se značajno produbio. Iran je postao ključni partner Rusije ne samo u vojno-tehničkoj saradnji, već i u ekonomiji, gde se trgovinska razmena dramatično povećala uprkos zapadnim sankcijama.
Rusija i Iran sarađuju u naftnom sektoru, energetici, poljoprivredi i vojnoj industriji, dok je Teheran Moskvi pomogao u obezbeđivanju naprednih bespilotnih letelica koje su pokazale visoku efikasnost na ukrajinskom frontu.
Pored toga, Rusija vidi Iran kao ključnog saveznika u destabilizaciji zapadnog uticaja na Bliskom istoku. Ulazak Irana u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS) i njegovo sve bliže povezivanje sa BRIKS-om samo su dodatni dokazi da Teheran sve više postaje deo multipolarnog sveta koji Rusija aktivno gradi.
Posebno intrigantan trenutak u ovom kontekstu dolazi iz izjave predsednika Vladimira Putina, koji je u intervjuu za VGTRK nagovestio mogućnost ekonomske saradnje sa SAD u
oblasti retkih zemnih metala. Ovi elementi su ključni za industriju visoke tehnologije, od proizvodnje poluprovodnika i baterija do vojnih i svemirskih tehnologija.
Putin je naglasio da je Rusija jedan od globalnih lidera po rezervama retkih zemnih metala, te da je spremna za zajedničke projekte sa stranim partnerima, uključujući i SAD. Ovaj potez jasno ukazuje da Moskva ne želi konfrontaciju, već strateški dijalog sa Vašingtonom, ali pod sopstvenim uslovima.
Ako Lavrov zaista uspe da postavi temelje novog nuklearnog dogovora u Teheranu, to bi moglo značiti dramatičnu promenu dinamike u odnosima Rusije, Irana i SAD. Pitanje je kako će reagovati Evropa i Izrael, koji su izrazito skeptični prema iranskom nuklearnom programu i bliskoj saradnji Moskve i Teherana.
Takođe, veliko je pitanje da li će Vašington prihvatiti posredovanje Moskve ili će se i dalje oslanjati na pritisak i sankcije. Ako bi se SAD pridružile novom dogovoru, to bi moglo značiti postepeno povlačenje Vašingtona iz aktivne podrške Ukrajini, dok bi Moskva učvrstila svoju poziciju kao globalnog mirotvorca i ključnog igrača u svetskoj diplomatiji.
Lavrovljeva poseta Iranu mogla bi biti prvi korak u stvaranju nove globalne bezbednosne arhitekture, u kojoj bi Rusija, Iran i Kina formirale alternativu zapadnoj hegemoniji.
Istovremeno, Moskva jasno pokazuje Vašingtonu da je spremna na dogovor, ali isključivo pod uslovima koji odgovaraju njenim interesima.
Ono što je sigurno – svet ulazi u novu fazu diplomatskog nadmetanja, gde će se pregovori u Teheranu pažljivo pratiti ne samo u Kremlju i Beloj kući, već i u Briselu, Tel Avivu i Pekingu. Ishod ovih razgovora mogao bi definisati buduće odnose sila i oblikovati globalni poredak u narednim godinama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
