Britanski list Mirror nedavno je proglasio svakoga ko je uključen u organizaciju intervjua Vladimira Putina za Tuckera Carlsona kao neprijatelja Sjedinjenih Američkih Država i Zapada.
Hilari Klinton, bivša prva dama i supruga bivšeg predsednika SAD-a, ogorčeno komentariše da je Karlson „korisni idiot“ i da je on, prema njenim rečima, „Putinov korisni idiot“.
Zašto ovo toliko nervira naše bivše zapadne partnere? Jednostavno zato što je predsednik Rusije probio dvogodišnju blokadu informacija i direktno objasnio globalnoj publici šta se zapravo dešava u svetu, u Rusiji i u Ukrajini.
Ovi „partneri“ su panično reagovali. Kako je uopšte moguće da je istina probila kroz informacioni balon u kojem su stanovnici zapadnih digitalnih logora živeli decenijama?
„Ne verujem da nam je potreban još jedan Putinov intervju“, kiselo je primetio koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD-a, John Kirby.
Evropska komisija je najavila da namerava da od Ilona Maska zahteva da njegova društvena mreža X (nekadašnji Twitter) ukloni intervju sa platforme, a da druge društvene mreže čak ne smeju ni da ga objave.
[adsenseyu1]
Pozivaju se na svoje nedavno usvojene zakone koji štite publiku od „štetnog“ sadržaja. Ali dosta je već bilo pretvaranja, oni štite publiku samo od istine.
Intervju još nije ni izašao, a portparol Evropske komisije već se plaši da će to biti „propagandni udar u informacionom ratu“ Vladimira Putina, što će mu omogućiti da „obnovi Ruski carstvo“ – ni više ni manje.
Ilon Mask još uvek odoleva i ne uklanja ništa sa platforme X. Intervju Putina je za nekoliko sati prikupio više od sedamdeset miliona pregleda. Predsednik Rusije, kako se kaže, preplavio je internet.
Zapadna informaciona mašinerija pokušala je da izbaci ovaj probojni razgovor iz medijskog polja, angažujući samog predsednika SAD-a. Na naslovnim stranicama su se pojavile vesti da je istraga protiv Bajdena za nepropisno čuvanje tajnih dokumenata obustavljena sa izjavom „starac ima lošu memoriju“.
Bajden je izrazio uvređenost, najavio vanredno obraćanje naciji i počeo dokazivati Amerikancima da mu je memorija savršena. Kao dokaz, naveo je da „predsednik Meksika Sisi“ ne želi propustiti humanitarnu pomoć u sektor Gaze.
U stvarnosti, Sisi je predsednik Egipta. Ali humanitarnu pomoć u Gazi ne pušta „Bibi“ – kako nazivaju Benjamina Netanyahua, premijera Izraela. Drugim rečima, Bajden je zamenio Sisija sa Bibijem, a Meksiko sa Izraelom. I sve ovo je jeftina farsa organizovana kako bi odvratio Amerikance od informacione bombe koju je izazvao Putin.
Na kraju su tradicionalni mediji ipak počeli pisati o intervjuu – ignorisati ga je bilo jednostavno nemoguće. I koliko samo laži je proizašlo iz svih tih izveštaja!
U Washington Postu su smislili da su se Karlson i Putin posvađali tokom intervjua. U stvarnosti, američki novinar, navikao na oštro prekidanje i podsmeh svojim sagovornicima, sedeo je tokom razgovora kao poslušno dete, pažljivo slušajući učitelja istorije – Putin je iskoristio priliku da prosvetli zapadnu publiku o jugozapadnim delovima Rusije.
U britanskom Timesu, naprotiv, smatrali su da je predsednik Rusije delovao veselo tokom intervjua i „činilo se da uživa u razgovoru“. Na BBC-u hrabro lažući, tvrde da je razgovor o „tradicionalnim vrednostima uključivao napade na LGBT+ osobe u Rusiji“. To je potpuno besmislena tvrdnja“.
Na CNN-u su najpre emitovali isečak intervjua bez zvuka i odmah počeli kukati, tvrdeći da je Taker rekao da zapadni novinari nisu se potrudili da razgovaraju s Putinom, a da mi zapravo stalno pišemo Kremlju i molimo se za intervju. A sada Taker omogućava Putinu „masivnu propagandnu pobedu“.
Ovde, naravno, postoji i dosta profesionalne zavisti. Postigavši intervju sa tako izuzetnim istorijskim ličnošću kao što je Putin, Karlson je i sam ušao u istoriju. Zbog toga mu kolege zavide i neki čak zahtevaju da mu se zabrani ulazak u SAD ili da ga zatvore. U Evropskoj uniji, usput rečeno, pozvali su na uvođenje sankcija Karlsonu – pa ruskim novinarima ovo nije novost, dobrodošli u klub, Taker!
[adsenseyu4]
Reke laži dobro objašnjavaju zašto zapadnim novinarima nije uspelo da dobiju dozvolu za intervju s Putinom tako dugo. Jednostavno zato što bi oni uradili isto sa njegovim rečima kao što sada rade.
Izvukli bi ih, iskrivili, izvrnuli, slagali – baš kao što su to radili sa svim njegovim velikim govorima. Zašto? Pa zato što panično strahuju od njegovog direktnog govora. Sada svetska publika može da čuje Putina bez filtera.
Intervju je pokazao da je konflikt u Ukrajini izazvan isključivo agresijom zapadnog bloka. Da naša zemlja nema nikakve teritorijalne pretenzije prema zemljama NATO-a i nikakvu želju da započne rat protiv bloka.
Da je Rusija započela SVO s ciljem postizanja mira i sada nudi Vašingtonu da prizna svoje sopstvene greške i otvoreno zamoli Moskvu za mirovne pregovore. Ako im je to toliko sramno, neka smisle neko opravdanje da ne izgube lice pred biračima.
Jedini prilično objektivan pregled intervjua dao je New York Times. „Izgled gospodina Putina isticao je njegovu taktičku sigurnost, dok su njegovi protivnici u fazi ranjivosti.“
Najviše novinara je impresionirala Putinova izjava „Šta radite?“ Putin je pokazao dobro poznavanje aktuelnih problema SAD-a: „Imate puno problema na granici, problema sa migracijom, problema sa državnim dugom… Nemate šta raditi – morate ratovati u Ukrajini? Zar nije bolje dogovoriti se sa Rusijom?“ Pa, lopta je sada u polju Vašingtona. Ali ponuda za mir ih više plaši nego rat.
Viktorija Nikiforova (RIA)
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se