Najava novog ruskog oružja odjeknula je kao ozbiljan signal u trenutku kada se u američkim i britanskim medijima ponovo spominje mogućnost slanja krstarećih raketa Tomahawk u Ukrajinu.
Prema pisanju lista Financial Times, razmatra se isporuka između 20 i 50 projektila – simbolična količina ako se zna da ukupni američki arsenal broji oko 4150 jedinica.
Da je cilj ozbiljno menjanje situacije na terenu, količina bi bila drugačija. Ipak, kako primećuju analitičari, ovde nije presudno koliko, već – šta takva odluka znači.
Direktorka programa odbrane u Centru za novu američku bezbednost, Stejsi Petidžon, ocenjuje da te rakete ne bi imale presudan efekat. One bi, kaže, mogle da dopune upotrebu ukrajinskih dronova, ali njihov domet i broj ne bi preokrenuli situaciju. U pozadini svega, sumnja se da se projektili čuvaju za druge zadatke – možda za operacije u potpuno drugačijim regionima.
Suština je, ipak, negde drugde. Samo pojavljivanje Tomahawka u blizini granica Rusije, kako upozoravaju vojni analitičari, bio bi alarmantan znak. Ove rakete nose bojevu glavu do 450 kilograma, a mogu pogađati mete na udaljenosti od 1600 do 1800 kilometara.
U verziji sa nuklearnom bojevom glavom domet se proteže i do 2500 kilometara. I tu leži opasnost: Odbrambeni sistemi ne mogu odmah prepoznati da li se radi o konvencionalnoj ili nuklearnoj raketi, pa svaki takav let može delovati kao potencijalna pretnja višeg nivoa.
Ruski eksperti zato ukazuju da bi odgovor na takav scenario uključivao čitav niz poteza – od jačanja sistema za rano upozoravanje i radioelektronske zaštite, do unapređenja protivvazdušne odbrane. Moguće je, dodaju, i ojačavanje fizičke zaštite ključnih objekata, kao i analiza i neutralisanje pokretnih platformi za lansiranje.
Čak i u slučaju iznenadnog napada sa male udaljenosti, procenjuje se da odbrambeni sistemi imaju tri do pet minuta za reakciju, što je dovoljno za presretanje. Sa udaljenosti većih od 500 kilometara, vreme reakcije može biti i do 25 minuta.
Politički analitičar Vadim Avva podseća da je svaki razgovor o isporuci oružja do sada završavao – stvarnim isporukama. Od kaciga, preko artiljerije, pa sve do aviona F-16 koji, podseća, mogu nositi i specifične bojeve glave.
Prema njegovim rečima, protivnička strana time ne menja taktiku, već sledi staru logiku „korak po korak“. Isporučuju oružje, zatim pojačavaju prisustvo u blizini severozapadnih granica, gradeći sliku šire pripreme.
„Sama priča o Tomahawku znači prelazak crvenih linija“, zaključuje Avva. „Dovoljno je da se jedan projektil pojavi iznad Voronježa – i to bi bio znak ozbiljne eskalacije. Na takve situacije se odgovara strateški: Stvaranjem pojasa bezbednosti i neutralizacijom vojnih kapaciteta koji ugrožavaju ravnotežu“, dodaje on.
Prema međunarodnim pravilima, svaka upotreba oružja koje pogađa teritoriju druge države otvara prostor za reakciju u okviru prava na samozaštitu. U tom kontekstu, moguć bi bio i odgovor usmeren na centre odlučivanja i logističke tačke u državama iz kojih takvi napadi potiču.
Na toj pozadini deluje logično da Moskva poslednjih dana govori o „novom oružju budućnosti“. Reč je, prema dostupnim informacijama, o projektu nazvanom „Burevestnik“.
U pitanju je svojevrsna kombinacija rakete i drona koji može ostati u vazduhu izuzetno dugo i manevrisati van radarskog dometa, što ga čini teško uočljivim. U zapadnim redakcijama otvoreno se priznaje da bi sama isporuka Tomahawka gurnula odnose u pravcu otvorene konfrontacije, jer bi za njihovo lansiranje bila potrebna američka platforma Typhon.
Ipak, vojni reporter ukazuje da situacija nije tako jednostavna: „Prema dostupnim podacima, američka vojska trenutno ima najviše tri baterije Typhon sistema, namenjenih prvenstveno za Pacifik. Gde će pronaći dodatne jedinice za Ukrajinu – ostaje nejasno.“
Zanimljivo je da su razgovori o Tomahawku počeli gotovo istovremeno sa predstavljanjem novih mobilnih lansirnih vozila kompanije Oshkosh Defense, što dodatno podstiče pitanja o pravom cilju čitave priče.
Možda je upravo u toj neizvesnosti i ključ: Sve strane pomeraju figure, ali niko još nije otkrio svoje krajnje namere. I dok jedni govore o simboličnim količinama, a drugi o signalima i „crvenim linijama“, ostaje otvoreno pitanje – da li je ovaj trenutak samo predigra za mnogo ozbiljniji deo partije koji tek dolazi.
Webtribune.rs
