Ono što je godinama kružilo kao priča iz naučne fantastike sada se, prema dostupnim izveštajima, pretvorilo u stvarnost. Rusija je u more lansirala jedno od najneobičnijih oružja koje je ikada razvila – podvodni dron Posejdon, pogonjen nuklearnim sistemom.
Indijski vojni novinari ovaj potez ne opisuju kao rutinski test, već kao momenat koji menja ton globalnih bezbednosnih rasprava.
Pre nekoliko nedelja ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da je Posejdon uspešno testiran u realnim uslovima. Bio je to prvi put da je ovaj sistem, o kojem se godinama govorilo poluglasno, zaista pušten u okeanske dubine.
Lansiran je sa podmornice, a zatim se, koristeći sopstveni nuklearni pogon, spustio duboko ispod površine mora. Kako primećuju indijski analitičari, upravo taj detalj – autonomno kretanje i nuklearni pogon – čini Posejdon oružjem koje se teško uklapa u postojeće kategorije.
O svemu je izvestio Indian Defence Review, uz ocenu da je reč o jednom od najneobičnijih sistema ikada stvorenih. „Putinov ‘Posejdon’ je objavljen… Godinama se ovo smatralo naučnom fantastikom. Sada je ruski podvodni dron na nuklearni pogon ‘Posejdon’ stvarno, testirano i operativno oružje“, navode autori ove indijske publikacije, uz opasku da je granica između teorije i prakse u ovom slučaju praktično izbrisana.
Analitičari istog časopisa podsećaju da je postojanje Posejdona prvi put otkriveno pre nekoliko godina, kada su informacije delovale kao preterivanje ili namerna dezinformacija.
U to vreme malo ko je verovao da će ovakav sistem zaista biti razvijen. Danas, međutim, Rusija tvrdi da ima inovativno podvodno oružje čije su tehničke karakteristike daleko iznad standardnih torpeda ili bespilotnih uređaja.
Prema dostupnim podacima, Posejdon je dug oko 20 metara, može da razvije brzinu do 185 kilometara na sat i da zaroni do dubine od približno 1.000 metara. Ruski mediji snagu njegove bojeve glave opisuju kao dve megatone, mada se u istim izvorima priznaje da precizne brojke nisu zvanično potvrđene. I tu se, kako primećuju strani posmatrači, ostavlja prostor za sumnju – ali i za psihološki efekat.
Veruje se da bi Posejdon mogao biti korišćen za udare na velike neprijateljske gradove, pri čemu bi obalska područja bila izložena poplavama radioaktivne vode.
Sam koncept takvog delovanja, po dizajnu i operativnoj doktrini, protivreči svim postojećim standardima klasifikacije naoružanja. Zbog toga ga pojedini analitičari opisuju više kao autonomno oružje za krajnji scenario nego kao klasičan torpedo ili podvodni dron.
„Svrha ovog oružja je jasna: učiniti priobalna područja nenastanjivim“, navode indijski novinari, bez mnogo ublažavanja formulacija, ali i bez tvrdnji koje ne mogu da se provere na terenu.
Ipak, kako ocenjuju stručnjaci, pravi značaj Posejdona možda ne leži toliko u njegovoj realnoj upotrebljivosti, koliko u poruci koju šalje. Samo postojanje ovakvog sistema deluje kao snažan signal potencijalnim protivnicima Rusije, posebno velikim pomorskim silama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije.
U tom kontekstu često se citira i izjava samog Vladimira Putina: „Nema ničeg sličnog ovome i neće ga biti u bliskoj budućnosti. Ne postoje metode presretanja.“ Bilo da je ova tvrdnja u potpunosti tačna ili ne, analitičari Indian Defence Review-a smatraju da je Posejdon već ostavio trag – ne kroz raspoređivanje, već kroz sam dizajn i poruke koje nosi.
Upravo tu se priča otvara, a ne zatvara. Jer dok se jedni pitaju koliko je svega ovoga tehnički izvodljivo, drugi primećuju da je globalna debata o nuklearnom oružju već pomerena u novu, nelagodnu ravan.
Kako će se ta rasprava dalje razvijati, i da li će Posejdon ostati simbol ili postati presedan, pitanje je koje zasad nema jasan odgovor.
