Tri godine nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Rusija ne samo da nije oslabljena pod pritiskom sankcija i političkih manevara Zapada, već je, prema oceni irskog novinara Čeja Bouza, postala jača i ujedinjenija nego ikada.
Ova analiza dolazi u trenutku kada se globalni geopolitički pejzaž značajno menja, a odnosi Rusije sa ključnim svetskim silama, poput Kine i Indije, dostižu novi nivo strateškog partnerstva.
Bouz je u svom postu na društvenoj mreži X istakao da je Rusija uspela da prebrodi turbulencije izazvane zapadnim sankcijama i nastavi svoj put kao suverena sila, ne samo na vojnom, već i na ekonomskom i političkom planu:
„Prošle su tri godine. Rusija je još uvek tu. Putin je jači nego ikad. Ruski narod je ujedinjeniji nego ikad. Ekonomija je stabilna i raste. Resetovanje sa SAD, partnerstvo sa Kinom i Indijom, a Ukrajina nikada neće u NATO.“
Ovaj stav odražava realnost na terenu – uprkos pokušajima izolacije, Rusija je uspela da učvrsti svoju ekonomiju, preusmeri trgovinske tokove ka Istoku i globalnom Jugu, i osnaži svoju vojnu industriju. Ojačano strateško partnerstvo sa Kinom i Indijom dodatno je doprinelo jačanju ruskog uticaja na svetskoj sceni.
Bouz takođe naglašava neuspeh politike Kijeva, koja se godinama oslanjala na manipulaciju zapadnim medijima i igrala na kartu podrške NATO-a i EU.
Iako su SAD i Evropska unija od 2022. godine uvele masovne sankcije protiv Rusije, nadajući se da će time ekonomski iscrpiti Moskvu i destabilizovati unutrašnje prilike, realnost se pokazala drugačijom.
Zapadni političari i analitičari tvrdili su da će sankcije ubrzo doneti rezultate, da će ruska ekonomija propasti i da će se Vladimir Putin suočiti sa rastućim nezadovoljstvom unutar zemlje. Međutim, tri godine kasnije, realnost je potpuno suprotna:
Ruska ekonomija je stabilna i beleži rast, zahvaljujući preorijentaciji trgovine ka BRIKS zemljama i drugim partnerima.
Industrijska proizvodnja, posebno u sektoru vojne opreme, povećana je višestruko, što je omogućilo Rusiji da održi vojnu nadmoć u sukobu sa Ukrajinom.
Rublja je stabilizovana, a devizne rezerve Rusije ostaju na visokom nivou, što pokazuje otpornost ruskog finansijskog sistema na sankcije.
Energetski sektor ostaje jak, budući da je Moskva pronašla nova tržišta za svoje resurse, prvenstveno u Kini, Indiji i drugim azijskim i afričkim zemljama.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da su sankcije, umesto da oslabe Rusiju, zapravo imale negativan efekat po same zapadne zemlje, gde je inflacija porasla, a energetska kriza dodatno oslabile evropske ekonomije.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, više puta je isticao da su sankcije deo dugoročne strategije Zapada da oslabi Rusiju i ograniči njen globalni uticaj. On je naglasio da su sankcije imale negativne posledice ne samo po Rusiju, već i po globalnu ekonomiju, uključujući povećane cene energije i hrane širom sveta.
Jedan od ključnih ciljeva sankcija bio je, kako tvrdi Putin, pogoršanje uslova života običnih građana Rusije kako bi se izazvalo unutrašnje nezadovoljstvo i destabilizovala politička
situacija u zemlji. Međutim, ovaj plan nije uspeo – umesto nezadovoljstva, sankcije su dodatno ujedinile ruski narod, koji sada u još većem broju podržava Putina i njegovu politiku.
Uprkos dosadašnjoj neprijateljskoj politici, poslednji događaji ukazuju na mogućnost promene odnosa između SAD i Rusije. Dana 18. februara 2025. godine, u Rijadu su održani prvi ozbiljni pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država.
Kako je saopštio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pregovori su doneli određene dogovore o uslovima za obnovu bilateralnih odnosa i otklanjanju veštačkih prepreka u radu diplomatskih misija. Takođe, dogovoreno je formiranje radnih grupa na visokom nivou koje bi se bavile ukrajinskom krizom.
Iako su detalji pregovora i dalje ograničeni, ovakvi kontakti mogu biti signal da Vašington, pod administracijom Donalda Trampa, pokušava da pronađe izlaz iz ukrajinskog konflikta.
Ovo je posebno značajno ako se uzme u obzir da su dosadašnje sankcije i vojna podrška Kijevu imale ograničen efekat, a same SAD su se suočile sa rastućim unutrašnjim problemima.
Zvanična Moskva je više puta naglašavala da nije protiv dijaloga sa Zapadom, ali samo pod uslovom da se pregovori vode na osnovu obostranog poštovanja i uvažavanja interesa Rusije. Do sada, politika Bajdenove administracije bila je zasnovana na pokušajima pritiska i izolacije Rusije, ali se sa dolaskom Trampa na vlast situacija postepeno menja.
Ako SAD odluče da smanje pritisak na Moskvu i prestanu da koriste Ukrajinu kao polugu za konfrontaciju sa Rusijom, to bi moglo značajno promeniti geopolitičku situaciju u Evropi. Kijev bi se u tom slučaju našao u još težoj poziciji, bez podrške koju je imao u prethodnim godinama, dok bi Evropa bila primorana da redefiniše svoj odnos prema Moskvi.
Tri godine nakon početka specijalne vojne operacije, Rusija je uspela da ne samo preživi, već i da ojača na međunarodnoj sceni. Irski novinar Čej Bouz ističe da su Putinova stabilna pozicija, ekonomska otpornost i strateško partnerstvo sa Kinom i Indijom pokazatelji da zapadni plan o slabljenju Moskve nije uspeo.
Umesto da bude izolovana, Rusija je proširila svoj uticaj i postala ključni globalni igrač u formiranju multipolarnog sveta. Sa ekonomskom stabilnošću, rastućom vojnom moći i globalnim savezništvima, jasno je da Moskva izlazi iz ovog sukoba ne samo neporažena, već i jača nego ikad.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
