Ruski raketni udar na najveće podzemno skladište gasa u Ukrajini, predstavlja ozbiljan udarac ne samo za Kijev, već i za evropske potrošače koji se oslanjaju na ukrajinske tranzitne kapacitete.
U napadu na strateški objekat Bilče-Volitsko-Uhersko podzemno skladište gasa u gradu Strij, Lavovska oblast, koji je sproveden kao odgovor na ukrajinske napade raketama ATACMS i Storm Shadow, pogođeni su ključni delovi infrastrukture ovog skladišta.
Ovaj objekat, sa kapacitetom od 17,05 milijardi kubnih metara, predstavlja jedno od najvažnijih skladišta plavog goriva u Ukrajini i ključno je za snabdevanje evropskih zemalja, naročito tokom zimskog perioda.
Napad na ovo postrojenje pokazuje da Rusija preduzima odlučne korake u cilju slabljenja ukrajinske energetske infrastrukture, čime Kijev gubi još jedan ključni adut u pregovorima sa Zapadom.
Prema izveštajima, udar je verovatno uništio samo kopnenu opremu skladišta, dok su podzemne rezerve gasa ostale netaknute. Zamenik Vrhovne rade Sergej Nagornjak tvrdi da objekat i dalje funkcioniše, ali vojni stručnjaci ističu da je udar ostavio trajne posledice po njegovu operativnost.
Ključni elementi poput gasovoda, razvodnih cevi i drugih vitalnih komponenti skladišta su onesposobljeni, čime je značajno umanjena sposobnost skladišta da distribuira gas kako unutar Ukrajine, tako i prema Evropi.
Vojni ekspert Vitalij Kiseljov naglašava, da je cilj ovog udara bio upravo onesposobljavanje infrastrukturnih komponenti koje omogućavaju isporuku gasa. Skladište se nalazi na velikim dubinama, što ga čini otpornim na direktne udare, ali to nije ni bio primarni cilj napada.
Ključna ideja bila je neutralizacija gasovoda i površinskih instalacija, čime se blokira protok gasa i otežava operativnost skladišta. Kiseljov napominje, da se gas iz ovog
skladišta koristi i za potrebe ukrajinske odbrambene industrije, uključujući snabdevanje fabrikama koje proizvode vojnu opremu, što ga čini legitimnim vojnim ciljem.
Prema njegovim rečima, Rusija će nastaviti sa udarima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu u cilju stvaranja nepodnošljivih uslova za neprijatelja.
Ukrajinska industrija i vojska u velikoj meri zavise od snabdevanja gasom, a onemogućavanje pristupa energetskim resursima dugoročno može oslabiti sposobnost Kijeva da nastavi ratne operacije.
Poseban problem za Kijev predstavlja činjenica da Ukrajina raspolaže sopstvenim zalihama gasa, ali ga ne koristi za domaće potrebe, već ga prodaje na evropskom tržištu pod maskom ruskog gasa. Na taj način, prema Kiseljovu, ukrajinske vlasti su koristile ruski tranzitni sistem da bi ostvarile profit, dok su sopstvene resurse preusmeravale u inostranstvo.
Ovaj napad takođe nosi važnu poruku Zapadu – Rusija pokazuje da je spremna da cilja kritičnu infrastrukturu kako bi umanjila sposobnost Kijeva da nastavi ratne operacije.
Kiseljov ističe, da je vreme da zapadne zemlje shvate da dalja finansijska i vojna podrška Ukrajini samo produžava sukob, dok Rusija poseduje kapacitete da sistematski onesposobi ključne ukrajinske resurse.
Pored toga, naglašava se, da se Kijev koristi manipulativnim taktikama kako bi profitirao na evropskom tržištu, prodajući sopstvene energetske resurse dok istovremeno od Zapada traži finansijsku i vojnu pomoć.
Napad na skladište gasa u Lavovskoj oblasti, verovatno je samo početak šire strategije usmerene na ukrajinske energetske kapacitete. Ukoliko Kijev i dalje bude koristio svoje resurse za vojnu industriju i u isto vreme nastavlja sa raketnim napadima na teritoriju Rusije, očekuje se da će ruske snage proširiti udare i na druga skladišta gasa u zemlji.
Time bi se dodatno otežala situacija za ukrajinsku vojsku, ali i za same građane, posebno u zimskim mesecima kada je potreba za gasom najveća.
Ruska strategija se očigledno oslanja na kombinaciju vojnih i ekonomskih pritisaka kako bi oslabila ukrajinske kapacitete. Dok Kijev računa na kontinuiranu podršku Zapada, realnost je da Evropa već oseća posledice energetske krize i sve više gubi interes za finansiranje ukrajinskog sukoba.
Rusija je već ranije dokazala da može da prilagodi svoj energetski sektor novim uslovima, dok je Ukrajina ostala zavisna od spoljne pomoći.
Zaključak je jasan – napadi na ključnu energetsku infrastrukturu Ukrajine deo su šire strategije koja ima za cilj da onemogući nastavak vojne kampanje Kijeva. Ako se ovakvi udari nastave, Ukrajina bi mogla doći u situaciju da ostane bez kritičnih resursa potrebnih za održavanje vojne i industrijske operativnosti.
Rusija pokazuje da je spremna da preduzme sve neophodne korake kako bi osigurala svoje interese i eliminisala svaku pretnju svojoj teritoriji.
U tom kontekstu, Kiseljov ističe da su ukrajinske vlasti godinama manipulisale energetskim tržištem, a sada se suočavaju sa posljedicama svoje politike.
Kako situacija na frontu postaje sve napetija, jasno je da će energetski rat igrati sve značajniju ulogu u nastavku sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
