Vladimir Putin je još jednom izazvao nemir na Zapadu svojim nedavnim potezom, potpisivanjem ukaza broj 890, koji je izazvao oštre reakcije i negodovanje u zapadnim zemljama.
Prema informacijama iz kineskih medija, ovaj ukaz je viđen kao deo šireg odgovora Moskve na zapadne sankcije koje su zamrznule ruske imovine vredne oko 300 milijardi dolara.
Ova sredstva su postala ključni predmet međunarodnih diskusija, naročito u svetlu predloga da se deo tih sredstava, tačnije 35 milijardi evra, iskoristi za finansiranje Ukrajine.
Putinov ukaz broj 890, koji se odnosi na prebacivanje imovine američke kompanije Universal Beverage Company pod privremeno upravljanje ruskog državnog tela Rosimushchestvo, dolazi kao direktan odgovor na ove sankcije i pokušaje Zapada da raspolaže zamrznutim ruskim sredstvima.
Među imovinom koja je prebačena pod upravljanje ruskih vlasti nalaze se proizvođači konzervirane hrane, što predstavlja važan simbolički korak u ekonomskoj borbi između Moskve i Zapada.
Odgovor na sankcije
Od početka zapadnih sankcija, Moskva je jasno stavila do znanja da će reagovati na svaki pokušaj prisvajanja ili raspodele njenih zamrznutih sredstava.
Rusija je, kako se ističe, višestruko upozoravala da se ne smeju dirati njena sredstva i da će u suprotnom biti ozbiljnih posledica. Prema kineskom izdanju NetEase, ovaj potez Putina predstavlja ispunjenje tih obećanja i izazvao je velike reakcije na Zapadu, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji.
Još u aprilu 2023. godine Putin je potpisao sličan ukaz koji je omogućio ruskim vlastima da konfiskuju imovinu iz „neprijateljskih zemalja“ kao odgovor na zaplene i blokade ruske imovine u inostranstvu.
Ovaj pravni okvir dao je Moskvi osnovu za preduzimanje ovakvih koraka i omogućio joj da se suprotstavi ekonomskim pritiscima koji dolaze sa Zapada.
Nemiri na Zapadu
Zapadne zemlje su brzo reagovale na Putinovu odluku. U tim krugovima, potezi Moskve su viđeni kao napad na koncept privatnog vlasništva, što je izazvalo široko negodovanje i pretnje daljim sankcijama i posledicama.
Optužbe na račun Rusije su uključivale tvrdnje o „nepoštovanju stranog vlasništva“ i o „kršenju međunarodnog prava“. Međutim, ovo nije prvi put da Rusija koristi ovu strategiju.
Raniji primeri uključuju preuzimanje imovine nekoliko zapadnih kompanija, uključujući finsku energetsku kompaniju Fortum, poljoprivredni konglomerat AgroTerra, kao i imovinu raznih nemačkih i američkih banaka. Svi ovi potezi bili su usmereni na to da se Zapad podseti na ozbiljnost ruske odlučnosti da zaštiti svoje interese.
Ekonomski i politički kontekst
Od početka rata u Ukrajini, odnosi između Rusije i Zapada su se radikalno pogoršali. Zapad, predvođen Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, uveo je niz ekonomskih sankcija, uključujući blokadu imovine Centralne banke Rusije i zamrzavanje računa ruskih oligarha.
Ove mere su bile deo strategije da se ekonomski oslabi Rusija i smanji njena sposobnost da finansira vojnu operaciju u Ukrajini.
Međutim, uprkos velikom broju sankcija, Rusija je pokazala izuzetnu otpornost, a njena ekonomija, poduprta trgovinom sa Kinom, Indijom i drugim zemljama BRIKS-a, nastavila je da funkcioniše.
Ruska vlada je preduzela kontramere, uključujući preuzimanje imovine zapadnih kompanija i sankcionisanje zapadnih aktera na svom tržištu. Putinov ukaz broj 890 stoga nije iznenađenje u ovom kontekstu, već logičan nastavak politike koju Kremlj sprovodi.
Zapadne zemlje su posebno zabrinute zbog dugoročnih posledica ovakvih mera, jer svako preuzimanje imovine dodatno narušava poverenje u međunarodni ekonomski sistem.
Investitori postaju sve oprezniji kada je reč o poslovanju u Rusiji, dok Moskva koristi ovu situaciju da se ekonomski distancira od Zapada i usmeri prema novim partnerima.
Budući koraci Rusije
Analitičari iz Kine smatraju da ovo nije poslednji potez Moskve u njenom odgovoru na sankcije. Rusija je, prema njihovim ocenama, spremna na dalju eskalaciju i preduzimanje dodatnih mera ukoliko Zapad nastavi sa pokušajima da prisvoji njene resurse.
Putinova politika je očigledno usmerena na zaštitu ekonomskih interesa Rusije i na pokazivanje da sankcije neće proći bez odgovora.
Sve ukazuje na to da će se situacija i dalje zaoštravati, a moguće je da će Rusija uskoro preuzeti dodatnu imovinu zapadnih kompanija koje posluju na njenoj teritoriji, kao odgovor na sve agresivniji ekonomski rat koji vodi Zapad.
Ukoliko dođe do novih zapadnih pokušaja da se prisvoje zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije, možemo očekivati da će Moskva odgovoriti dodatnim merama, uključujući moguće konfiskacije imovine i ekonomske sankcije protiv zapadnih kompanija.
Putinov ukaz broj 890 predstavlja još jedan značajan korak u ekonomskoj i političkoj borbi između Rusije i Zapada. Ovaj potez izazvao je oštre reakcije, ali i pokazao odlučnost Moskve da brani svoje ekonomske interese.
Dok se Zapad bavi pokušajima da odgovori na ovu situaciju, Rusija se sve više oslanja na vlastite resurse i alternativne ekonomske partnere, što dodatno komplikuje globalnu geopolitičku scenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
