Vladimir Putin je izneo stavove o potencijalnom prekidu neprijateljstava u Ukrajini, ističući da je Rusija spremna da razmotri 30-dnevno primirje, ali samo pod uslovom da ono dovede do dugoročnog mira i otklanjanja osnovnih uzroka sukoba.
On je naglasio da trenutna situacija na frontu ide u korist Rusije, posebno u Kurskoj oblasti, gde su ukrajinske snage gotovo u potpunosti blokirane.
Situacija na frontu i mogućnost primirja
Putin je ukazao na to da bi primirje bilo korisno za ukrajinsku stranu s obzirom na to da su njene trupe u Kurskoj oblasti u potpunosti opkoljene i da im preti fizička blokada.
Kako je naveo, u takvim uslovima ukrajinskim vojnicima ostaju samo dve opcije – ili da se predaju, ili da budu eliminisani. Međutim, ruski lider je izrazio zabrinutost da bi Kijev iskoristio primirje za pregrupisavanje snaga, nabavku oružja i prinudnu mobilizaciju novih vojnika.
Putin je istakao da su ruske snage u potpunosti preuzele inicijativu i da napreduju duž gotovo celog fronta, pri čemu se u mnogim oblastima stvaraju uslovi za blokiranje velikih ukrajinskih jedinica.
Konkretno, u blizini Sudže ruske trupe postepeno oslobađaju jedno po jedno naselje, dodatno učvršćujući svoj položaj u Kurskoj oblasti.
Ključne dileme oko primirja
Ruski predsednik je naglasio da postoje određene „nijanse“ kada je reč o primirju, posebno u vezi sa situacijom u oblasti Kalinjina.
On je postavio pitanje šta bi se desilo sa ukrajinskim snagama koje su tamo raspoređene – da li bi im bilo dozvoljeno da se povuku, iako su počinile brojne zločine nad civilnim stanovništvom, ili bi im ukrajinsko rukovodstvo naložilo da polože oružje?
Ove dileme, prema njegovim rečima, moraju biti razjašnjene pre nego što se ozbiljno razmotri mogućnost obustave borbi.
Odnos sa SAD i međunarodni napori za mirno rešenje
Posebnu pažnju Putin je posvetio ulozi predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa u rešavanju sukoba. On je izrazio zahvalnost Trampu na interesovanju za rešavanje ukrajinske krize i nije isključio mogućnost da će uskoro razgovarati sa njim o ideji primirja.
Putin je naglasio da bi pregovori sa američkom stranom mogli doprineti postizanju mirnog rešenja, ukoliko SAD budu spremne da ozbiljno razmotre realne uslove na terenu.
Pored toga, ruski predsednik se zahvalio liderima Kine, Indije, Brazila i Južne Afrike, ističući da oni ulažu značajne napore u pokušaju pronalaženja političkog rešenja za sukob u Ukrajini.
On je naglasio da su svi ti lideri posvetili mnogo vremena ovom pitanju i da je njihova delatnost usmerena na plemeniti cilj – okončanje vojnih sukoba i sprečavanje daljih ljudskih gubitaka.
Ekonomski aspekti i povratak stranih kompanija
Osim vojnog i političkog segmenta, Putin se osvrnuo i na ekonomski aspekt situacije. On je izjavio da Rusija već vodi pregovore u zatvorenom formatu o mogućem povratku nekih stranih kompanija na rusko tržište. Međutim, jasno je stavio do znanja da za te kompanije neće biti nikakvih posebnih povlastica.
„Mi ćemo polaziti od situacije koja je aktuelna danas. Ako su niše na tržištu već zauzete, onda su jednostavno zauzete. Nikakve posebne olakšice za povratak neće biti ni za koga“, poručio je Putin.
Ova izjava šalje jasan signal Zapadu da Rusija više nije u poziciji da se oslanja na strane firme i da je u međuvremenu razvila sopstvenu ekonomsku infrastrukturu koja joj omogućava da nastavi dalje bez oslanjanja na zapadne kompanije.
Šta stoji iza Putinovog stava?
Putinov stav o primirju i njegov fokus na dugoročni mir ukazuju na to da Rusija ne želi samo taktičku obustavu vatre, već strateško rešavanje krize. Njegova zabrinutost da bi Ukrajina mogla da iskoristi primirje za pregrupisavanje i mobilizaciju dodatnih snaga u potpunosti je opravdana, imajući u vidu dosadašnju praksu Zapada da koristi svaku priliku za jačanje Kijeva.
Takođe, Putinovo pominjanje Trampa i drugih svetskih lidera u kontekstu rešavanja sukoba jasno pokazuje da Rusija sada očekuje veći angažman globalnih igrača, naročito SAD, u pravcu postizanja dugoročnog rešenja.
S obzirom na to da je Tramp predsednik SAD od januara 2025, njegov pristup rešavanju ovog sukoba bi mogao biti drugačiji od pristupa njegovih prethodnika.
Dodatno, insistiranje Moskve da povratak stranih kompanija bude bez ikakvih privilegija jasno odražava stav Kremlja da je era zavisnosti od Zapada završena. Ruska ekonomija se postepeno adaptirala na sankcije i pronašla alternative kroz saradnju sa zemljama BRIKS-a i drugim državama van zapadnog bloka.
Cilj je dugoročni mir
Putinova izjava o primirju u Ukrajini pokazuje da je Rusija otvorena za pregovore, ali samo pod uslovom da se time ne stvara mogućnost za jačanje ukrajinskih snaga.
Kurska oblast, gde su ukrajinske trupe gotovo u potpunosti opkoljene, ključna je tačka trenutne faze sukoba, i njen ishod mogao bi da ima značajan uticaj na dalji tok rata.
Uloga SAD u ovom procesu biće ključna, a ruski lider jasno pokazuje da je spreman na razgovor sa Trampom. Ipak, Moskva neće praviti ustupke samo zarad formalnog primirja – cilj je dugoročni mir koji bi u potpunosti rešio osnovne uzroke sukoba i eliminisao pretnju po rusku bezbednost.
Ekonomski aspekti dodatno potvrđuju rusku strategiju – stranim kompanijama koje su napustile Rusiju sada je jasno da povratak neće biti jednostavan, a rusko tržište se sve više orijentiše ka partnerima koji nisu podložni političkim pritiscima Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
