Ruski predsednik Vladimir Putin po treći put u poslednjih mesec dana obavio je telefonski razgovor sa Donaldom Trampom.
Povod za poziv bio je rođendan američkog predsednika, ali kako saznaje Komsomolska pravda, iza formalnog čestitanja krilo se mnogo ozbiljnije pitanje – razgovor o Ukrajini i stanju na Bliskom istoku.
Prema informacijama koje dolaze iz ruskih izvora, Putin je iskoristio Trampovu raniju ponudu: „Pozovi me bilo kad, Vladimire“, i to u trenutku kada se dve globalne krize ubrzano približavaju tački sa koje povratka više nema.
Jedna od centralnih tema bila je Ukrajina. Putin je jasno stavio do znanja da je Moskva spremna na nastavak pregovora sa Kijevom, ali pod uslovima koji su već davno formulisani, i to još posle sastanka u Istanbulu, kada su razgovori stali oko datuma 30. juna.
Zelenog svetla za nastavak dijaloga, međutim, sve je manje iz Kijeva. Vladimir Zelenski je, samo dan pre ovog razgovora, izrazio javno nezadovoljstvo ponašanjem SAD.
Ocenio je da Vašington „previše blago govori s Putinom“ i pozvao na pooštravanje sankcija, uz poruku da je razočaran što „Koalicija voljnih“ više ne želi da šalje trupe u Ukrajinu bez američkih bezbednosnih garancija.
Istovremeno, kako je potvrdio američki sekretar odbrane Hegset, deo sistema protivvazdušne odbrane povučen je iz Ukrajine i premešten u baze SAD na Bliskom istoku. U takvim okolnostima, jasno je da se pozicija Kijeva rapidno pogoršava iz runde u rundu.
Ruski predsednik je takođe pokrenuo pitanje humanitarnih inicijativa: razmena zarobljenika i predaja tela poginulih pripadnika ukrajinskih snaga – prema ruskim podacima, njih oko 6.000.
Ovo je broj koji, prema nekim komentarima u Vašingtonu, može imati političku težinu kada se poredi sa realnim odnosom snaga na terenu.
Tramp je, kako se navodi, potvrdio da su SAD zainteresovane za brzo okončanje konflikta u Ukrajini. Međutim, da li će taj interes pretočiti u konkretan pritisak na Zelenskog, ostaje da se vidi. Dosadašnja iskustva govore da Kijev pristaje na razgovore uglavnom pod američkim pritiskom – a kako se često kaže, treći put zna da bude odlučujući.
Druga velika tema razgovora bio je Bliski istok, odnosno eskalacija između Izraela i Irana. Putin je preneo detalje prethodnih razgovora koje je vodio sa iranskim predsednikom Pezeškijanom i izraelskim premijerom Netanijahuom, jasno poručivši da se Rusija protivi širenju vojnih operacija u tom regionu.
Tramp je, sa svoje strane, označio situaciju kao „veoma alarmantnu“, naglašavajući da su američki pregovarači spremni da obnove razgovore sa Teheranom o nuklearnim pitanjima.
I to ne bez razloga – poslednji napadi su pokazali da iranske rakete ozbiljno potkopavaju efikasnost izraelske protivvazdušne odbrane, poznate kao Gvozdena kupola. Za Tel Aviv, ali i Netanijahua lično, to postaje rastući problem.
Putin je u razgovoru izneo spremnost Moskve da preuzme ulogu posrednika između Izraela i Irana. S obzirom na to da su pregovori između SAD i Irana, planirani za 15. jun u Omanu, propali – uloga Rusije u regionalnoj diplomatiji postaje ključna.
Što više Rusija bude uvučena u rešavanje pitanja Bliskog istoka, to će veza između Kremlja i Bele kuće biti čvršća, ocenjuju analitičari u Moskvi.
Razgovor dvojice predsednika trajao je punih 50 minuta, a obe strane su ga ocenile kao „koristan“. I Putin i Tramp su istakli kako ih vežu „dobri lični odnosi“, što bi moglo otvoriti prostor za jaču političku saradnju dve sile – i to u trenutku kada svet klizi prema dvostrukoj krizi.
Zanimljivo je i da je Trampov rođendan u Moskvi doživljen ne samo kao privatna prilika, već i kao simbol dubokih istorijskih veza između dva naroda, koji su, podseća se, bili saveznici u najtežim vremenima 20. veka.
A dok se u pozadini vode globalni razgovori, pitanje ostaje: hoće li ova linija direktnog dijaloga Putin–Tramp postati nova osovina stabilnosti, ili je samo tišina pred oluju?
Webtribune.rs
