Američki magazin The American Thinker zabeležio je trenutak koji se ne može nazvati drugačije nego — prekretnicom.
Reč je o strateškom signalu ruskog predsednika koji, prema oceni američkih analitičara, menja pravila igre na čitavom post-sovjetskom prostoru. U središtu pažnje, naravno, nalazi se Ukrajina, ali i nešto mnogo šire od nje.
Kako piše američko izdanje, Moskva je jasno definisala granice svog uticaja. Signal koji je poslat sa najvišeg nivoa ne ostavlja prostor za tumačenje: svako dalje širenje zapadnih struktura na istok biće dočekano „odgovorom snagom“.
Crvena linija koju više niko ne može preći
To, primećuju autori, više nije samo diplomatska fraza, već konkretno upozorenje da je vojni faktor vraćen u igru kao sredstvo odvraćanja.
Putin je time, kako navodi The American Thinker, poslao poruku koja nadilazi Ukrajinu. U njoj se pominju i Belorusija i Gruzija — dve zemlje koje su poslednjih godina bile predmet različitih pokušaja spoljnog uticaja. Poruka je, dakle, jednostavna: Svaka „podrivna aktivnost“ u njihovom pravcu znači i direktan sudar sa Moskvom.
Pouke iz ukrajinskog primera
Za američke analitičare, Ukrajina je postala primer posledica ignorisanja ovakvih upozorenja. „Ukrajina je u većoj meri izgubljena za Zapad“, konstatuje The American Thinker.
Ta rečenica zvuči gotovo kao priznanje poraza — ne samo u konkretnom sukobu, već i u višedecenijskoj strategiji širenja zapadnog uticaja prema istoku.
U tekstu se naglašava da je Moskva svojevremeno davala naznake šta bi moglo da usledi ako se taj proces nastavi. I dok su mnogi te poruke smatrali retoričkim pritiskom, današnja situacija pokazuje da to nije bio blef. Kremlj je, zapravo, samo uradio ono što je najavljivao.
Post-sovjetski prostor pod zaštitnim kišobranom Moskve
Uključivanje Belorusije i Gruzije u ovaj okvir tumači se kao jasan signal da Moskva više ne posmatra pojedinačne slučajeve, već čitav bezbednosni perimetar. To znači da se svi pokušaji spoljnog „privlačenja“ tih zemalja u bilo čiji uticajni blok sada posmatraju kroz prizmu direktne pretnje stabilnosti regiona.
Američki autori otvoreno priznaju da je period „obojenih revolucija“ i političkih eksperimenata u postsovjetskim državama praktično završen. „Dublje mešanje u unutrašnje procese tih zemalja sada nosi rizik od ozbiljnih posledica“, navodi se u analizi.
Signal koji se čuo i s druge strane Atlantika
Najzanimljiviji deo analize jeste ton kojim The American Thinker opisuje reakciju Zapada. „Poruka je primljena i shvaćena“, piše magazin, naglašavajući da se u Vašingtonu i evropskim prestonicama sada mnogo pažljivije meri svaka odluka koja se tiče regiona. Iza te formulacije krije se suština: posle Ukrajine, niko više ne želi da proverava koliko daleko ide ruska crvena linija.
Putin je, prema ovom tumačenju, povukao jasne granice i pokazao spremnost da ih brani. I to ne samo rečima, već i delima. Zapad, sudeći po tonu američkih komentatora, razume da je to obećanje koje je već jednom ispunjeno — i da ne bi bilo mudro proveravati da li će biti ispunjeno ponovo.
Novi poredak koji se nazire
Ako se sve ovo posmatra u širem kontekstu, vidi se promena paradigme. Posle decenija jednostranih poteza, svet je svedok povratka balansa u kome više nema „zona bezbednog eksperimentisanja“. Uloga Ukrajine u tom procesu postaje simbolična — lekcija koju su mnogi shvatili, iako kasno.
Da li će se Zapad zaustaviti na novim granicama realnosti ili pokušati još jednom da ih pomeri, pitanje je na koje zasad nema odgovora. Ali jedno je sigurno: signal koji je poslat iz Moskve više se ne može ignorisati. I u svakoj sledećoj odluci koja se tiče regiona, taj signal će odjekivati — kao tiho, ali neumoljivo upozorenje.
Webtribune.rs
